24.03.2015., EurActiv

Пољопривредници у Србији ће до почетка 2016. године добити могућност да директно користе претприступне фондове ЕУ. Како је најављено на представљању IPARD-а (IPARD Serbia 2014-2020), Програма претприступне помоћи за рурални развој, пољопривредници ће моћи да добију подршку од 5.000 до два милиона евра. Будући да је реч о стриктним процедурама за коришћење новца, биће организоване и обуке пољопривредника како би се оспособили да та средства користе.

thumb_pomoc_poljoprivredi_shutterstock-150x150Иако је Србија и раније добијала средства за пољопривреду из европских IPA фондова, IPARD ће донети нове могућности јер је усмерен на рурални развој и омогућава директну подршку пољопривредницима.

Ова средства су намењена за развој конкурентности, прилагођавање европским захтевима у погледу безбедности хране, ветерине, заштите животне средине, као и за развој разноврсних сектора у руралној привреди. Из IPARD-а са може финансирати и удруживање произвођача, изградња руралне инфрасрктуре, као и обуке и консултантске услуге.

Европска комисија је у стратешком документу за коришћење претприступне помоћи у Србији у периоду 2014-2020. године указала да српској пољопривреди недостаје извор повољних кредита. Због тога је, како је истакнуто у том документу, потребно комбиновати IPARD, међународне донације и изворе у самој земљи.

На представљању IPARD-а 23. марта, министарка пољопривреде Снежана Богосављевић Богосављевић рекла је да ће пољопривредницима бити на располагању и „Национални програм руралног развоја“ и додала да су та два програма за развој комплементарна.

Она је прецизирала да је у буџетском периоду 2014-2020. из IPARD-а Србији на располагању 175 милиона евра и да ће пољопривредници ће тај новац моћи да користе крајем ове или почетком следеће године.

Механизација, конкурентност, органска пољопривреда…

Према информацијама које је претходно изнела министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић, за 2016. је предвиђено 15 милиона евра, након чега ће се тај износ сваке године повећавати за по пет милиона.

Она је навела и да ће се у почетку новац одобравати пољопривредницима за набавку механизације, попут трактора и унапређења технологија производње, док ће се касније користити и а друге намене.

Богосављевић је изнела нешто више детаља предтављајући IPARD, рекавиш између осталог да ће се новцем подржати ратарство, производња меса и млека, воћарство, повртарсво и органска производња.

„Ми знамо да је органска производња будућност пољопривреде и да су наше могуцности за ту производњу изузетно велике, при томе имамо у виду подручја источне, јужне, централне Србије, која су незагађена и пружају изванредне могућности да се врло брзо уђе у разне облике органске производње“, рекла је Богосављевић.

Како је објаснила, пољопривредницима ће кроз IPARD бити на располагању од 5.000 евра до два милиона евра, зависно од програма за који се определе, као и старости подносиоца захтева и подручја где ради. Повраћај средстава кретаће се од 60 до 70%.

Генерални секретар SKGO Ђорђе Станичић казао је да ће та организација радити на оспособљавању локалних власти да помогну пољопривредницима да поднесу захтеве за средства IPARD.

„Знамо да је старосна структура у тим подручјима доста неповољна, нема довољно младог становништва, а то подразумева да можда имате људе који нису спремни да прођу целу процедуру која је неопходна да би се добила средства“, рекао је Станичић, додавши да су такве општине на југу и истоку Србије.

Недостају стручњаци за фондове

Недостатак стручног кадра за коришћење фондова постоји и на државном нивоу, како је у више наврата указивао стручњак за европске фондове, којисада ради у Немачкој организацији за међународни развој Giz.

И сама Европска комисија је у плану за коришћење средстава за буџетски период 2014-2020. указала на знатна одлагања у успостављању структура за управљање средствима и контролних механизама.

Поред тога, указано је и да нема довољне координације на националном нивоу.

Предуслов за коришћење IPARD-а било је увођење такозваног децентрализованог система за коришћење новца, што значи да власти Србије воде процедуре попут тендера. Србија је за то добила „зелено светло“ Брисела у првој половини 2014. године.

Коришћење IPARD-а, међутим, није тада одобрено. Разлог је делом административни, јер је Србија требало и званично да буде пребачена у листи Европске комисије међу земље кандидате, али је проблем био и друге природе.

Било је потребно у потпуности успособити Управу за аграрна плаћања, са акцентом на стручни кадар. Она је у фебруару 2015. након измена почела да ради у Београду.

Србија је из претприступних IPA фондова већ добијала знатна средства за унапређење пољопривреде, али су она била усмерена пре свега на усвајање европских стандарда и прописа, успостављање и јачање институција у овом сектору и решавање системских питања попут мера за искорењивање болести.

Фондовима против додола

Између 2007. и 2011. године из IPA искоришћено 25,9 милиона евра за пољопривреду. Међу финансираним пројектима су успостављање националних референтних лабораторија и система за тестирање квалитета млека, усклађивање са европским стандардима у домену регистрације пестицида, мере за сузбијање свињске куге и беснила, подршка виноградарству, унапређење система управљања земљиштем.

Укупан износ претприступног фонвода намењен пољопривреди за период 2017-13. године износио је 60 милиона евра док је још 30 Србија добила од других међународних донатора.

Један од приоритета било је управо и оспособљавање за коришћење компоненте претприступне помоћи намењене пољопривреди и руралном развоју – IPARD.

Европска комисија је у стратешком документу за IPA за 2014-20. указала на кључне слабости српске пољопривреде, којима би се требало позабавити и уз помоћ IPA. То су зависност од метеоролошких прилика, ресцепканост имања, са само 2% газдинстава од преко 20 хектара, мањак инвестиција… Указано је да поготово југоистоком земље доминирају мала имања.

Указује се и да су услуге у сеоским подручјима све лошије, да у многим подручјима нема основних комуналних услуга због мањка инвстиција у зиградњу и реконструкцију локалних путева, управљање отпадом и канализацију.

Климатске промене, како се истиче, представљају додатни ризик за прозводњу и снабдебање водом, док се до сада недовољно радило и на спречавању напуштања руралних средина и изградњи могућности запошљавања.

Написала: С.В.
Ilustracija: Shutterstock

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *