11.04.2015., Танјуг

ЧAЧAK – По обиму производње и привредном значаjу у групи jагодастог воћа у нашоj земљи купина заузима треће, а у светскоj продукциjи високо четврто место, оценио jе данас Aлександар Лепосавић из чачанског Института за воћарство, али да се произвођачи, сусрећу са великим проблемима, па неретко крче своjе засаде.

kupina_dileme„На светско тржиште се пласира око 90 одсто укупне годишње производње купине у Србиjи претежно у смрзнутом стању, при чему се остваруjе нето девизни ефекат од преко 80 одсто, а веома мале количине купине се извозе у свежем стању или у облику других прерађевина“, навео jе Лепосавић у изjави Танјугу.

Према његовим речима у овдашњим засадима наjзаступљниjе сорте су Чачанска бестрна и Tорнфри, знатно мање Блек сатен, Дирксен Tорнлес и друге, док се последњих година уводе и неке друге попут Лохнеса и Честер торнлеса.

Лепосавић jе истакао да сорта Чачанска бестрна у светскоj продукциjи купине учествуjе са више од осам одсто или 154.603 тоне на годишњем нивоу, а као опредељуjући чинилац за гаjење ове сорте, како код нас, тако и у свету jе њена отпорност на болести, ниске температуре и раниjе сазревање плодова.

Чак и при осредњим мерама неге засада, произвођачи плодова Чачанске бестрне остваруjу приносе од 25 до 35 тона по хектару, што ниjе одлика ниjедне сорте у свету.

Mеђутим, и поред неоспорно великог економског значаjа производње купине у нашоj земљи потребно jе имати у виду да гаjење овог воћа често прате крупни проблеми, па броjни произвођачи, на жалост, крче засаде.

„Реч jе о отежаном пласману и неадекватноj цени, великоj осетљивости свежих плодова на неодговараjући транспорт, недостатку новчаних средстава у време откупа коjи jе нерационално организован и неблаговременоj исплати произвођачима“, указао jе Лепосавић.

Управо због ових тешкоћа и њихових неблаговремених отклањања, последњих година долази до великих осцилациjа у производњи купине, а нарочито лоша ситуациjа jе у погледу откупне цене за овдашње произвођаче била jе 2012. године.
„Лане су произвођачи били мање, више задовољни jер су за килограм добиjали од 60 до 70 динара, а откупљивачи овакве цене правдаjу лошим квалитетом, враћањем боjе плода и неодговараjућим сортиментом“, каже Лепосавић.
Због свега наведеног броjни воћари у кризним годинама запуштаjу или масовно крче засаде до момента стабилизациjе тржишта.

Oни посебну пажњу, наводи Лепосавић, треба да обрате на одговараjућу технологиjу гаjења и заштите, правилну организациjу бербе, транспорт, хлађење и смрзавање плодова купине у циљу побољшања квалитета производа.
„На таj начин би се ублажила стихиjа, умањла цикличност у производњи и спречило губљење позициjе Србиjе на светском тржишту плодова ове врсте воћа“, закључио jе Лепосавић.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *