14. 04. 2015., РТВ (Силвија Гвозденац)

ГОСПОЂИНЦИ – Да пољопривредници удружени боље опстају на тржишту када имају сигуран пласман, потврђено је у више наврата, а то је доказује и пример пољопривредног произвођача Горана Салонског, повртара из Госпођинаца. Он другу годину за редом, краставце корнишоне, које производи на девет хектара, извози у Немачку.

krastavci_izvozУ послу није сам, јер осим њега још 30 повртара из Жабља, Сремске Митровице, Сенте, Кикинде и Таванкута, пласира робу пут европског тржишта, ка сигурном купцу из Немачке, фабрици у којој се врши пастеризација краставаца.

Логистички део посла организује домаћа фирма, која посредује између наших повртара и прерађивача у Немачкој.

„Наша фирма уговорила је производњу и откуп. Прошле године имали смо уговорену производњу на 120 хектара, а ове године ће бити нешто више површина под корнишонима. Уговорена је производња са 30 произвођача. Имамо око 100 хектара такве производње и још 15 хектара шпалирске“, каже агроном Тихомир Саламон.

Што се тиче сетве, узгајања и бербе краставаца, потребна је обучена радна снага, јер се све ради по немачкој технологији. Циљ је постићи квалитет робе прве класе, за коју се добија цена од 80 евро центи по килограму.

„Прошле године имали смо 73 тоне по хектару, међутим, само 30 одсто краставаца по квалитету били су у прве четири класе, а једино се таква производња исплати“, напомиње Тихомир.

На овој парцели може се видети како у пракси изгледа производња по немачкој технологији. Уз неизоставни систем за наводњавање – кап по кап, који се налази испод фолије, овдашњи повртари у сетви примењују следеће стандарде: размак између кућица је 33 центиметра, док је у свакој од њих положено по две до три семенке. Уз примену неопходне неге и мера заштите, тако изведена сетва предуслов је доброг рода, а коначни биланс знаће се крајем септембра, када се берба окончава.

1 коментар

  • vukasin каже:

    Postovani…ja se zovem Vukasin i javljam se iz Sombora. Zavrsio sam fakultet biofarming i specijalizacija mi je prozvodnja i tehnologija organske poljoprivrede. Da li su vam potrbni radnici moje struke,a kako u organskoj tako i u konvecionalnoj poljoprivrefi?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *