25.04.2015., Дневник , Слађана Глушчевић

Чини се да је све што смо прошле године произвели у воћњацима отишло у извоз. Пре само пет година свету смо продавали свежег, замрзнутог и сувог воћа и поврћа око 270.000 тона, док сада извозимо готово 500.000 тона.

jabuke_KeserovicОд 2006. када је извоз јабуке у Русију био око 36.000 тона, дошли смо на садашњих 120.000. Никада, до прошле године, није се десило да баш јабука буде у топ десет извозних производа Србије, а то је постигла пред крај 2014. Неспорно, воће постиже значајне резултате на светској пијаци и поправља спољнотрговинску слику српске привреде, али како увек на некој ћуприји мора да се плати, тако сада имамо проблем на домаћем тржишту, то јест пијацама и у радњама – воће, првенствено јабуке су скупе, а како су наше хладњаче празне, више их и увозимо, нарочито из Италије. Добро је што се и ове године очекује берићет у воћњацима. 

– Јако велики извоз јабуке смо имали, незапамћен у историји. Ово воће је прошле године у новембру ушло међу десет водећих привредних производа са 19 милиона долара зараде, чему је допринела висока цена коју смо постизали на руском тржишту. Србија је остала без јабуке и сада је мало већих компанија које је имају за продају – каже за “Дневник” први човек Департмана за воћарство и виноградарство новосадског Пољопривредног факултета проф. др Зоран Кесеровић наводећи као пример произвођача из Сланкамена чији “ајдаред” ових дана постиже цену 55 до 65 евроценти, што је изузетно високо.

Овај стручњак очекује да ће ова година управо бити рекордна за производњу јабуке. Лане смо имали око 340.000 тона, али како каже, ваља сада имати у виду многе нове засаде који улазе у почетак или пуну родност, те неће бити изненађење да “потучемо” прошлогодишњи резултат.С кајсијом баш неће бити тако. У 2014. имали смо изузетно висок род кајсије, међутим Кесеровић објашњава да се нису лане припремили добро пупољци за род за 2015.

– Притом, многи су произвођачи, не знам по чијој препоруци, радили сасвим погрешно резидбу одмах после бербе, чак у августу. Тиме су изазвали слабу припремљеност пупољака за зимски период мировања. Такође, било је слабије опрашивање и оплодња, тако да очекујем да ће код кајсије доћи до смањења рода и 25 до 30 одсто. Како сада ствари стоје, имаћемо од 22.000 до 25.000 тона овог воћа – процењује Кесеровић.

Уопште гледано, изузетно родна 2013. година, када је у Србији произведен 1,53 милиона тона воћа, утицала је на алтернативну родност у 2014, а највеће смањење имали смо код шљиве – око 400.000 тона, подсећа наш саговорник.

– Воћке су се добро припремиле лане за ову годину тако да се очекује род сличан 2013. године. Можда чак и већи пет до десет одсто. Били су мало неповољни услови за време цветања и опрашивања, поготово код коштичавих воћних врста – кајсије, трешње …

Забележене су ниске температуре, ниже од 12 степени, а у таквим условима пчеле нерадо посећују цветове, а произвођачи немају навику да уносе бумбаре које се користе за опрашивање при нижим температурама. Дошло је ипак до мањих измрзавања у појединим регионама, највише код сорти кајсије које су биле у фази прецветавања. Заправо, фаза прецветавања тек заметнутог семеног пупољка је најосетљивија на ниске температуре и тада мраз може, зависно од воћне врсте, да оштети заметнут плод. Код ораха се то дешава на минус 0,8, а код кајсије на минус 1,8. Забележено је, рецимо, измрзавање “роксане” у суботичко-хоргошком региону, а и код осталих сорти у равничарском делу, на неким локалитетима. Али, без обзира на све то, измрзавање неће значајније утицати на смањење рода 2015. године, поготово што измрзавања није било у централној и јужној Србији – вели Кесеровић.

Наравно, ово је доба када воћари имају пуне руке посла. Тренутно се проређују цветови код неких коштичавих и јабучастих воћних врста – етрелом, амонијум тиосулфатом или калијум тиосулфатом, каже овај стручњак и саветује да, пре свега, треба урадити проређивање код сорти које имају изузетну бујност, као што је “фуyи”, код које се препоручује третирање етрелом, док код осталих врста проређивање треба обавити за пет дана препаратима на бази ауксина и нафталенацетамида, уз додатак опрашивача.

– Важно је да се приликом обрезивања поведе рачуна о димензијама централних плодића код различитих сорти, те о временским условима јер сваки препарат који се користи за проређивање има одређано дејство на одређеној температури и одређеним димензијама плодића. Због тога се одређује доза препарата која иде по хектару – каже Кесеровић. – Поред тога, полако се завршава садња већине воћних врста. Сад треба повести рачуна о наводњавању, а одмах после тога треба ићи на формирање узгојног облика.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *