11.05.2015., Танјуг

Србија је од октобра до априла извезла рекордних 2,3 милиона тона кукуруза, а очекује се да ће до нове бербе на страна тржишта пласирати око три милиона тона те житарице, изјавио је Танјугу директор удружења „Жита Србије“ Вукосав Саковић.

kukuruz_izvozБЕОГРАД – Србија је од октобра до априла извезла рекордних 2,3 милиона тона кукуруза, а очекује се да ће до нове бербе на страна тржишта пласирати око три милиона тона те житарице, изјавио је Танјугу директор удружења „Жита Србије“ Вукосав Саковић.

Он је рекао да ћемо, количински, имати боље извозне резултате од оних чак и пре проблема са афлатоксином, али да нам, када је реч о девизном приливу, цене ове године нису одговарале.

„Цене су биле нешто ниже од уобичајених, али смо имали период када смо због тражње робе на Дунаву постизали и боље цене од наше конкуренције и других паритета продаје… просечна цена је била 140 евра по тони“, казао је Саковић.

Иако је извоз кукуруза у текућој економској години која за ту житарицу траје од 1. октобра 2014. до 30. септембра 2015, рекордан, како каже Саковић, „нажалост, не иде све иде тако глатко и лако“.

„Десе се неке ствари на које ми као привредници не можемо да утичемо, а не можемо се ни помирити са тим да их прихватимо као вишу силу“, истакао је Саковић.

Он је прецизирао да је Влада Србије током априла дала сагласност на увођење такси, односно накнада за извоз робе домаћег порекла, између осталог, и житарица и уљарица.
„Та такса је почела да се наплаћује од 10. априла ове године и већ нам је у априлу извоз процентуално пао за нешто мање од 10 одсто. Постоји оправдан страх да ће се, уколико та примена остане и даље, утицати на извоз и да ће се он смањивати из месеца у месец“, упозорио је Саковић.

Ова такса је уведена за сву робу која се транспортује речним путем, а више од 80 одсто житарица и уљарица превозимо речним путем, објаснио је Саковић.

Такође, додаје Саковић, уведена је и накнада за бродаре, који ће ту робу увозити од наших лука до крајњег купца, као и такса уколико се не може испоштовати утоварна норма сваке луке.

„Ми као привредници не можемо разумети те таксе јер декларативно се сви залажу за смањење и растерећење привреде, а онда се уводе таксе које нису познате ни у нашој ни међународној економији“, истакао је Саковић.

Он је приметио да нико не отежава и ограничава извоз производа којих има у изобиљу, већ је познато да се та ограничења уводе онда када хоће да се заштити домаће тржиште и сачувају производи.

„Постоји реална опасност да ми са свим таксама, више нисмо конкурентни на тржишту и да наша директна конкуренција – житарице и уљарице из Мађарске и Румуније постижу одређене предности код уговарања и продаје њихових производа“, рекао је Саковић.

Он је додао и да су се привредници обратили Влади Србије да се ове таксе ставе ван снаге и да се „вратимо на нормалан трговински однос и пословање“.

„Озбиљан проблем представља и курс динара … он више погодује увозницима него извозницима, поготово имајући у виду да нам директна конкуренција преко курса динара често узима део тржишта, али на то не можемо утицати, то је у надлежности Народне банке Србије“, рекао је Саковић.

Он је упозорио и на један проблем који тренутно није видљив, а може изазвати невоље на јесен.

Саковић је рекао да је цена приступа гасоводу за сушаре повећана за 500 одсто, што може довести до затварања одређеног броја сушара, које су и иначе на ивици рентабилности, и негативно утицати на цену и квалитет пољопривредних производа.

„Ако би се десило да због оваквог великог поскупљења не дође до сушења житарица, прича са токсинима би могла да се понови“, упозорио је Саковић, закључивши да из поменутих разлога, сушаре треба изузети из таквог начина наплате права на коришћење гаса.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *