27.05.2015., РТВ , М. Митровић

Произвођачи млека из региона Потисја драматично су погођени одлуком „Имлека” да на већини откупних места обустави откуп млека. Угрожено је око 300 пољопривредних газдинстава којима је млечно говедарство кључно за животну егзистенцију.У потиским местима од 32 откупна места која има ДОО „Гере” из Сенте, „Имлек” је од петка обуставио откуп на 22, тврдећи да квалитете није одговарајући, а има наговештаја да ће још нека откупна места наредних дана бити затворена. На територији сенћанске општине од 11 откупних места затворено је чак десет па произвођачи не знају шта да раде с млеком.

mleko_prosipajuОбустављен је откуп у Велебиту, Адорјану, Мартоношу, Кањижи, Јазову, Малом Песку и другим местима. Уместо досадашњих 30.000 литара млека дневно, ДОО „Гере” преузима свега трећину. Власник Бела Гере каже да проблеми с откупом трају већ неколико месеци, да су произвођачи у почетку покушали да прераде вишкове млека, међутим, већина њих није за то опремљена па се највећи део млека сада користи за напајање стоке, или се једноставно баца јер произвођачи не знају шта ће с њим.

– У почетку произвођачи су правили мало сира, делили млеко, неки су и набављали мушку телад за тов па их поје млеком, али сада се већина млека баца – указује Гере. – О привременом престанку откупа млека обавештени смо писмено, уз указивање на квалитет који траже, позивајући се на Правилник о квалитету млека који је по критеријумима из Европске уније. Наши пољопривредници су далеко од тих услова, а посебно се стриктно придржавају Правилника од када је „Суботичка млекара” у власништву „Имлека”. Неки пољопривредници који се дуго баве производњом млека, ојађени већ почињу продају крава јер се проблематика с млеком споро решава.

Произвођачи млека у Сенти и околини су у неповољну ситуацију доспели када је у поступку приватизације пропала „Сенћанска млекара”, која је отишла у стечај. Од најављиваног улагања да се њен рад обнови остала су само предизборна обећања из једне од претходних изборних кампања. Положај произвођача на овом подручју никада није био тако неповољан, мада је, по речима Беле Гереа, и пре током летњег периода увек бивало вишкова млека, али су их млекаре преузимале и прерађивале па паори том проблематиком нису били погођени као сада.

– Први пут смо дошли у ситуацију да млекара која откупљује млеко од фармера стриктно гледа прописани квалитет и престаје да га преузима. Управо смо добили обавештење из „Имлека” да ће од четвртка бити обустављено преузимање млека у Орому и Долинама у кањишкој општини, шта ће бити када произвођачима то саопштим, ни сам не знам.

Произвођачи нису спремни да се одмах упусте у прераду јер за то немају одговарајуће услове, а проблем је и како те производе пласирати на пијацама.

Дугорочно решење можда јесте улагање у више мањих млекара и прерађивачких капацитета, али ситуација на тржишту није нимало једноставна, посебно што у мегамаркете мали произвођачи не могу тако лако ући. Сада на тржишту практично и нема неке конкуренције поред „Имлека” и млекара из Зрењанина и Сомбора, а вишкова млека тренутно има у целој Војводини. Ситуација је таква да млеко тренутно не треба никоме. Много лакше решавање проблема иде ако је човек богат, а наши фармери с овим ниским ценама млека нису богати и тешко да имају пара за улагања – напомиње Гере.

Затворили откупна места

У Горњем Брегу надомак Сенте, од четири откупна места три су затворена, а фармери не знају свакодневно шта да раде са око 7.000 литара млека. Пре неколико месеци овдашњи фармери су организовали и протестно просипање млека, али се нико на то није одвише обазирао. Директор „Напредак” Јожеф Шандор, на чијем откупном месту је до сада преузимано око 1.000 литара дневно, да је ова обустава пета у овј години. Сада су обуставе толико симптоматичне да не знам како ће се завршити за фармере у општини Сента, где је од 11 остало само једно откупно место.

Строги стандарди

– „Имлек” тврди да квалитет млека није добар, међутим, изменили су стандарде 17. априла о чему су нас обавестили пет дана касније, тако да је број дозвољених бактерија са 1,6 милиона смањен на милион, а број соматских ћелија са 650.000 на 500.000. – каже Јожеф шандор. – Нажалост, стандарди су доста строги и „Имлек” је у некој мери у праву, да у млеку има нешто више бактерија и соматских ћелија. Међутим, у односу на ранији период, млеко код наших фармера је много бољег квалитета.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *