27.05. 2015., Капитал

БАЊАЛУКА, Због пада откупа у БиХ ће се само ове године појавити тржишни вишкови од 40 до 45 милиона литара млијека, што ће имати дугорочне посљедице у виду драстичног смањења броја музних крава. Процјена је да ће само РС остати без 60 до 70 хиљада музних крава, а највећу штету претрпјеће мала и средња газдинства која имају до 20 музних крава, оцијенио је за пословни портал Капитал дипломирани инжењер пољопривреде Ристо Арсеновић, представник Асоцијације пољопривредних удружења Семберије – АПУС.

govedarstvo_kriza_rsОн је истакао да производња млијека драстично пада због низа фактора: нерентабилне ратарске производње, ниске технолошке опремљености фарми, неповољног кредитирања и тржишта млијека у окружењу и Европи.

„Тренутно се у Републици Српској музе од 100.000 до 110.000 крава са неком просјечном млијечности око 17 литара по грлу. Ако узмемо да је тај просјек у ЕУ 25 литара по грлу, онда видимо колико је расни састав, као и технолошка опремљеност фарме битна за успјешну производњу млијека“, каже Арсеновић.

С обзиром на то да кукуруз чини чак 70% комплетне исхране стоке, онда можемо добити и потпунију слику рентабилности мљекарства у РС, наглашава Арсеновић. Процјена је да се кукуруз у РС гаји на око 135.000 хектара и да је принос кукуруза много мањи него у Европи, уколико се изузме Семберија и дио Лијевче поља који имају принос приближан европском. Због тога цијена млијека, каже Арсеновић, постаје знатно скупља него у окружењу, а самим тим се јавља и немогућност да се буде конкурентан у овој производњи.

Опремљеност домаћих фарми је на знатно нижем технолошком нивоу од фарми у окружењу, што је нарочито изражено код малих и средњих газдинстава која имају пет до 10 музних крава и која нису у могућности да уведу нове технологије у производњу, како би се произвело млијеко екстра класе. Велики проблем су и све старија популација која воде највећи број малих и средњих фарми.

„Кредитирање мљекарства, као једне од најзначајнијих грана у примарној пољопривредној производњи треба да буде по каматној 3 – 4 % на годишњем ниво, међутим, код нас та каматна стопа иде од 8-15%“, истиче Арсеновић.

И тржиште, као један од најзначајних фактора у производњи и промету млијека, каже Арсеновић, стално се мијења, све више је изложено конкуренцији великих корпорација које диктирају услове и постављају своја правила игре. Европска Унија, као један од најзначајнијих производача млијека у нашем региону је од првог априла укинула клаузулу о ограничавајућим квотама за све производе од млијека у Европској заједници. Због тога је дошло до великих турбуленције на тржишту млијека. С друге стране и санкције ЕУ према Русији учиниле су да земље ван ЕУ не могу бити конкуренте у овом сектору. Због извозних премија, које производачи млијека у ЕУ остварују, технолошка опремљеност омогућава да млијеко из ЕУ буде конкурентније од домаћег млијека, а са друге стране, постављањем разних нецаринских баријера смањује се могућност улазка на тржиште ЕУ.

„Очигледно је да ћемо у овој години имати значајне количине вишкова домаћег млијека, које се нема где пласирати. Сада имамо такво стање да је велики број мљекара отказао откуп млијека од фармера који немају екстра класу млијека“, истиче Ристо Арсеновић.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *