06.06.2015., Дневник , С. Глушчевић

И даље се наставља пад продаје српских пољопривредних производа на светској пијаци, а стручњаци оцењују да је све слабијој спољнотрговинској активности аграра (увозу директно, извозу индиректно) добрим делом допринео лош стандард грађана.

izvoz_padУ прва четири месеца ове године Србија је извезла пољопривредних и прехрамбених производа у вредности од 887,6 милиона долара, што је 21 одсто укупног извоза и пад од 2,6 одсто у односу на прошлу годину.

Истовремено, вредност увоза у висини од 456,6 милиона долара је за 12,1 одсто мања. Суфицит у спољнотрговинској размени пољопривредно-прехрамбених производа од јануара до краја априла има раст од 9,9 одсто и износи 431 милиона долара, а стопа покривености увоза извозом је 194,4 одсто.

Посматрано у еврима, извоз робе пољопривредно-прехрамбеног порекла у прва четири месеца је изнела 795,5 милиона, што представља раст од 19,8 одсто у односу на исти период претходне године, док увоз од 409,4 милиона евра виши 8,2 одсто. Суфицит у спољнотрговинској размени пољопривредно-прехрамбених производа у периоду јануар-април 2015. године, има раст од 35,2 одсто и износи 386,1 милион евра.

– Релативно скромно реализовани резултати у спољнотрговинској размени је основна карактеристике положаја пољопривреде и прехрамбене индустрије Србије током прва четири месеца 2015. године – каже за “Дневник” аграрни аналитичар Војислав Станковић. – Пад вредности увоза је последица смањене тражње на домаћем тржишту прехрамбених производа. Смањена куповна моћ домаћих потрошача који за храну по члану домаћинства имају око 62 евра месечно, као и смањена тражња, представљају већу увозну заштиту од царинских оптерећења.

Објашњавајући корелацију животног стандарда и спољне трговине, наш саговорник наводи да величина домаћег тржишта има значајну улогу у компаративним предностима. Велико тржиште, јасно је, омогућава велики обим производње и ниже трошкове производње, па самим тим и компаративне предности земље на међународном тржишту.

Пад вредности увоза је такође последица смањене агрегатне тражње на домаћем тржишту прехрамбених производа.

Пад куповне моћи домаћих потрошача и смањена тражња су вероватно већа увозна заштита од царинских оптерећења, са изузетком сировог и термички обрађеног млека и млечних прерађевина, наводи Станковић.

Најзначајнији пољопривредни извозни производи су кукуруз, смрзнута малина, цигарете, јабуке, шећер, уље од сунцокрета и безалкохолна пића. Са друге стране, најважнији увозни пољопривредни производи су сирова кафа, банане, поморанџе, дуван, семе сунцокрета, јабуке, свињско месо и препарати на бази екстракта и есенција.

Најзначајнији партнери су поред земаља ЕУ и земаља западног Балкана (ЦЕФТА) потписнице мултилатералног споразума о слободној трговини као и тржиште Руске Федерације са којом Србија има билатерални споразум о либерализацији трговине.

– Од 2001. Србија има позитиван спољнотрговински салдо у размени са ЕУ. Суфицит расте из године у годину, тако да је са 170 милиона долара из 2001, повећан на 1.505 милиона долара у 2014. години. У структури извоза пољопривреде Србије, ЕУ је последњих година заступљена са 49-54 одсто, док је у структури увоза учешће ЕУ у распону између између 45-67 одсто – каже Станковић.

Прелевмани добро решење

Удружење произвођача млека Мачванског округа поздравља одлуку Владе Србије о увођењу прелевмана на увоз млека и млечних производа на чему је то удружење инсистирало од почетка марта.

„Указујемо да је због кризе у млекарству, изазване прекомерним увозом, један део произвођача (углавном малих) одустао од даље производње, а да су многи имали то у плану у наредном периоду”, саопштило је удружење.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *