30.06.2015., Агропрес, Ивана Безаревић

Слика узгајивача који просипају своје млеко „тресла“ је српску пољопривреду претходних месеци. У блажој варијанти млеко су због затварања откупних места поклањали пролазницима на улици.

mleko_krizaОдлука Владе Србије да уведе прелевмане на увоз млека и киселомлечних производа како би заштитила домаћу производњу од прекомерног увоза, охрабрила је почетком јуна произвођаче „да се бар нешто дешава“. Познаваоци прилика ипак, сматрају да то неће решити проблем млекара. Откупне цене млека падају, а прерађивачи настављају да отказују куповину под различитим изговорима.

– Криза у сточарству је у овом моменту несагледива јер сваким даном прерађивачи престају са откупом сировог млека, смањују откупне цене које више не могу покрити ни цену коштања производње – кажу нам у Централној асоцијацији произвођача млека Војводине.

У овом удружењу сматрају да владина мера касни најмање пола године и да су таксе недовољне да заштите домаћу производњу сировог млека јер нису уведени прелевмани на увоз млека у праху, кондензованог млека и маслаца који највише угрожава домаћу производњу.

– Ова мера нити је довољна, нити је стигла на време јер су кондитори, а и прерађивачи, навукли довољне количине на лагере. Најбитније прелевмане Србија није увела и ове мере су идентичне са ситуацијом у којој вам ја говорим да ми се руши кућа и пада кров на главу, а ви кажете: „Ево стижем да обришем прашину“ – каже председница овог удружења Сања Бугарски.

Енормни увоз млека у праху и маслаца „на снази је“ од октобра 2014. године. Повећање проблема додатно је поспешила одлука Брисела да укине квоте за производњу млека, као и европске санкције Русији. Ова земља увела је забрану увоза роба из ЕУ, па и млека које је већим делом завршило на тржишту које смо ми снабдевали по дампинг ценама, те се убрзо створио вишак млека што је прерађиваче присилило да смање откуп сировог млека од домаћих фармера.

– Све то помешано са хроничном беспарицом домаћих потрошача произвешће тотални колапс ове гране пољопривреде већ до краја овог лета – упозоравају у Асоцијацији произвођача, подсећајујући да су летњи месеци познати по смањеној потрошњи млека и млечних производа због пристизања сезонског воћа и поврћа.

У Министарству пољопривреде напомињу да су прелевмани само део увозне заштите који могу привремено да отежају увоз, али не могу да га зауставе.

– И не треба да се заустави, јер смо се као земља одлучили за интеграцију у међународне токове трговине по глобалним правилима трговања у свету – каже у разговору за „еКапију“ министарка пољопривреде Снежана Богосављевић Бошковић.

Влада је као привремене мере заштите од увоза из ЕУ, објашњава министака, донела одговарајуће одлуке са ограниченим роком примене за млеко, кисело млечне производе, сир и маслац за малопродају, док за млеко у праху и маслац за индустријске сврхе заштита од увозне конкуренције путем повећања увозне заштите није решење.

– Маслац и млеко у праху су једна од битних сировина за производњу у кондиторској индустрији па би се повећањем увозне заштите за маслац и млеко у праху повећали трошкови производње кондиторској индустрији. Имајући у виду допринос кондиторске индустрије извозним резултатима Републике Србије, то решење не би било рационално, с обзиром да просечни годишњи извоз кондиторских производа износи око 115 мил ЕУР и да је просечни годишњи суфицит у трговини овим производима око 40 мил ЕУР – каже министарка.

Према званичним подацима, у првих пет месеци 2015. године забележен је већи увоз млека и млечних производа за око 3,5 пута у односу на исти период прошле године.

У Групацији млекарске индустрије ПКС истичу да се заштитом домаћег тржишта увођењем прелевмана штити примарна производња млека у првој фази, али да су неопходне адекватне мере пољопривредне политике и субвенције које ће омогућити да се пословање произвођача сировог млека врши на рентабилној основи, што би довело до могућности да се домаћи прерађивачи такмиче са понудом из увоза.

– Услед смањене тражње за млеком, пољопривредни произвођачи у Републици Србији ће смањити број грла музних крава. Смањење тражње за млеком би, на кратак рок, утицало на смањење сточног фонда, док би на дуги рок економија Републике Србије имала додатне трошкове везане за обнову сточног фонда – кажу у ПКС-у.

У Србији тренутно живи 300.000 крава, а у Холандији која је нешто већа од Војводине, узгаја се више од 1.600.000.

Осамдесет одсто производње млека у Србији долази од малих фармера који имају од 1-10 крава.
Без конкретних планова?

У покушају да заштити домаће произвођаче млека Влада Србије је најпре у априлу повећала „посебне дажбине“ за увоз млечних производа, сира и маслаца из ЕУ и то за сир са 10 до 15% на 32 до 47,5% и за маслац у малопродаји са 14,8 на 37,1%.

Последње донете таксе на увоз млека у јуну износе од 10 до 20 динара, односно од 10 до 30 динара за киселомлечне производе. Ова мера Владе важиће до краја 2015. године.

На питање „еКапије“ шта ће бити наредни кораци у заштити домаћих произвођача млека и млечних производа, у Министарству кажу да ће наставити са праћењем и анализом усвојених мера заштите и подршке домаћим произвођачима, са посебном активношћу Управе за аграрна плаћања министарства на имплементацији поднетих захтева – исплати субвенција за текућу 2015. годину.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *