21. јул 2015., Танјуг , РТВ

НОВИ САД – Недостатак влаге у земљишту и високе температуре ваздуха опасно угрожавају развој кукуруза и соје па уколико у наредним данима не буде обилнијих падавина, приноси тих ратарских култура у Србији биће знатно смањени, упозоравају данас стручњаци новосадског Института за ратарство и повртарство.

kukuruz_soja_susaИако је кукуруз врло прилагодљив различитим климатским условима и временским приликама, дужи период без кише и тропске врућине у овој критичној фази развоја биљака већ има негативне ефекте и ако ускоро не дођу падавине реално је очекивати ниже приносе, изјавио је Танјугу др Милисав Стојаковић.

Напомињући да се северу Војводине већ уочавају значајније последице суше као што су сушење доњих листова, које се на појединим парцелама приближава клипу, Стојаковић истиче да су то знаци који „озбиљно наговештавају смањење приноса“ најраспрострањеније домаће житарице.

Колико би то евентуално умањење могло да буде још је прерано за предвиђање, рекао је он и додао да су усеви на оним парцелама које су раније засејане засад у бољој „кондицији“ од оних из касније сетве.
Кукуруз сада, у односу на онај у катастрофално сушној 2012. години, много боље изгледа захваљујући пре свега значајним залихама влаге из претходне кишне године, истакао је Стојаковић.

Он је у том погледу нагласио важност препорука ратарима да прилагођавају производњу кукуруза нашем поднебљу, односно климатским и временским приликама, како када је реч о времену и густини сетве, тако и приликом избора сорти и хибрида а посебно да примењују одговарајућу агротехнику ради што бољих приноса.

И др Милош Видић, руководилац Одељења за соју при том научном институту, најављује смањивање приноса те индустријске културе уколико у дужем временском периоду не буде већих падавина.
Усеви соје су у фенофазама процветавања и формирања махуна а они раније посејани почињу да наливају зрно, тако да су биљкама неопходне велике количине воде, јер се у наредних месец дана формира принос, објашњава Видић.

Уколико се оствари временска прогноза, која није оптимистична у погледу скоријих падавина, „приноси соје у нашој земљи биће ниски, односно испод вишегодишњег просека“, упозорава Видић и додаје да ће се негативне последице суше посебно осетити на оним њивама где агротехника није благовремено и квалитетно примењена.

Овогодишња производња соје, напомиње Видић, карактеристична је и по оштећењима биљака насталим од штетних инсеката, нарочито стричковог шарењака, совице гаме и памукове совице а суви и топли временски услови погодовали су и појави гриња.

Оне се прво уочавају на ивицама парцела, где доспевају са корова и околних дрвећа, па се стога препоручује ратарима да редовно прегледају усеве и уколико примате појаву гриња обаве хемијску заштиту биљака, како се та штеточина не би проширила на целу парцелу.

Процењује се да је у Србији ове године под сојом од 200.000 до 250.000 хектара, што су знатно веће површине него ранијих година, док кукуруз заузима уобичајених око 1,2 милиона хектара.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *