25.07.2015., Дневник

НОВИ САД – Још увек на њивама немамо катастрофалну ситуацију, али вишедневни тропски услови слуте 2012. годину, када је суша узела данак и десетковала род.

kukuruz_susaАко је за утеху, за сада смо у бољој позицији у односу на ту годину, када су суше кренуле раније и оставиле огромне последице у приносима и токсинима.

Штете ће свакако бити, али сада се не може прецизирати колико ће износити. Из Асоцијације пољопривредника упозоравају на то да би нас ови врели дани могли коштати и неколико стотина милиона евра.

Од ратарских култура најугроженија је соја, међутим, сад се више ни кукурузу не пише добро, пише Дневник.

По речима проф. др Бранка Маринковића с Пољопривредног факултета у Новом Саду, ситуација на војвођанским њивама је различита па се негде кукуруз и даље добро држи, а негде је штета неповратна.

Све зависи од локалитета, а највише од примењене агротехнике. Тако ће код произвођача који нису применили агротхнику, на лаким песковитим земљиштима, кукуруз врло брзо завршити вегетацију.

Управо су најкритичнија лака песковита земљишта у делу Бачке, Делиблатске пешчаре, на Тителском и Телечком брегу, на потесу Футог – Челарево – Бачка Паланка…

„Сад је дошла до изражаја агротехника. Ко је радио како треба, ко није прегусто посејао, ко није пређубрио, ко има земљиште које може да сачува влагу и где није изгубљено много од стотину литара кише колико је последњи пут пало, већ је нешто од тога остало у резерви – има кукуруз који издржава. Међутим, видео сам и парцеле којима ни киша не може помоћи. У сваком случају, агротехника је доминатна, а видећемо да ли ће нам се опет осветити оне прегусте сетве, које у родним годинама не донесу много, али у оваквим годинама могу бити штетне као 2012. Такође, да ли се ђубриво примењује онако како се говори, је ли заоравано у јесен или не“, каже др Маринковић.

По речима председника Асоцијације пољопривредника Мирослава Киша, и у околини Суботице ситуација је забрињавајућа, угрожена је најмање четвртина ратарских култура.

„Лоша агротехника, односно касна сетва, пролетње орање, промењена структура земљишта уз тренутне временске услове могу довести и до тога да принос кукуруза буде мањи 30 одсто до 50 одсто“, указује Киш, уз процену да ће принос тих култура у сваком случају бити драстично смањен те да ће штета износити стотине милиона евра.

„О соји да не говоримо. Таман су посејане веће површине, а сада је род угрожен. Сунцокрет се држи, али га је због лоших комерцијалних услова у последње две године мање и посејано“, наводи.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *