07.08.2015., Танјуг

Aгроекономски аналитичар Mилан Простран изjавио jе данас да суша узима озбиљан данак и да ће пад пољопривредне производње у овоj години, по његовом мишљењу, бити и већи од осам одсто.

susa_steteБEOГРAД – Aгроекономски аналитичар Mилан Простран изjавио jе данас да суша узима озбиљан данак и да ће пад пољопривредне производње у овоj години, по његовом мишљењу, бити и већи од осам одсто.

Kукуруз jе у „великим мукама“ и његов род ће сигурно бити за два до три милиона тона мањи од првобитно прогнозираног, али упркос томе, биће га довољно за домаће потребе, казао jе Простран Танјугу.

Данак суше ће наjвише платити кукуруз коjи у БДП пољопривреде учествуjе са око 25 одсто и соjа коjа jе ове године засеjана на до сада наjвећим површинама око 200.000 хектара, навео jе Простран.

„Tо ће бити велики удар, jер те две културе носе скоро 30 одсто БДП пољопривреде“, упозорио jе Простран.
Простран jе рекао да ће род кукуруз, коjи jе наш први извозни аграрни производ, страдати 30 до 40 одсто, и да „изгледа изузетно лоше“.

Tамо где jе примењена пуна агротехника, jош се држи са свега два или три осушена листа од корена, а велики део површина jе потпуно бео чак ни за силажу таква врста кукурузовине ниjе за употребу, истакао jе Простран.

„Oд очекиваних осам милиона тона у овоj години, ми ћемо имати смањење за два до три милиона тона сигурно, можда ће бити и више… то jе сигурно 500 до 600 милиона долара вредности“, рекао jе Простран.

Ипак, и поред експортне штете, имаћемо довољно кукуруза за своjе потребе – с обзиром да немамо развиjено сточарство и довољно нам jе 3,5 милиона тона jер jош увек имамо залиха, истакао jе Простран.

Oн jе напоменуо да се сунцокрет нешто боље држи, као и шећерна репа коjа има такав развиjен коренов систем да може из дубљих слоjева земљишта да црпи влагу.

„Поврће jе у солидном стању, оно се иначе гаjи у систему заливања, код воћа суша причињава штете, али не као код ратарске производње“, додао jе Простран.

Oн jе рекао да jе незахвално jош давати прогнозе везано за род кукуруза и соjе, али да jе извесно да наjвише трпе штету и да ће наjвише утицати на смањење БДП-а пољопривреде, па чак и физичког обима пољопривреде.

Oсврнувши се на прву процену Републичког завода за статистику (РЗС), Простран jе казао да jе она „доста песимистичка, али би се са њом сложио“.

„Био бих чак задовољан уколико би се на томе задржало, jа мислим да ће то бити и нешто више“, закључио jе Простран.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *