07.08.2015., Политика , Јована Рабреновић

У Србији половина од 490.000 хектара државног земљишта тренутно није обрађена. – У Војводини је у закупу 228.000 хектара, што је 63 одсто државног земљишта у покрајини, док се у централној Србији не обрађује чак 87 одсто државног земљишта.

zemlja_investitoriУ пољопривреди су нам потребне велике инвестиције. Неопходни су нам инвеститори који ће да повећају производњу у свињарству, говедарству… Садашњи ниво улагања је низак. Имамо много неискоришћених потенцијала. Много је државног земљишта необрађено. Зато ћемо новим законом о пољопривредном земљишту понудити великим инвеститорима земљу у дугогодишњи закуп, каже у интервју за „Политику” Снежана Богосављевић Бошковић, министара пољопривреде и заштите животне средине.

Удружења пољопривредника често се оглашавају тражећи да домаћи фармери имају предност при изнајмљивању државне земље у односу на странце и буне се против давања државне земље странцима у закуп уопште. Да ли ће закон отворити врата странцима?

У припреми предлога је учествовало више удружења пољопривредних произвођача. Предлог је да велики инвеститори могу да закупе до 30 одсто земљишта у некој локалној самоуправи до 30 година. За све друге предлог је да дужина закупа буде до 25 година. У Србији има 490.000 хектара државног земљишта. Половина тог земљишта је тренутно необрађена, тачније сада је издато 250.000 хектара. У Војводини је у закупу 228.000 хектара, што је 63 одсто од државног земљишта у покрајини. Тачно је 37 одсто државног земљишта у Војводини необрађено. У централној Србији не обрађује се чак 87 одсто државног земљишта. Сви ће имати апсолутно равноправан третман и странци неће имати ни за јоту већа права од наших пољопривредника и инвеститора.

Да ли је тих 30 година довољно примамљиво за великог инвеститора који би да подигне воћњак или гради фабрику, када држава грађевинско земљиште даје у закуп на 99 година?

У окружењу су законска решења за закуп земљишта и до 50 година. Предлози су много пута разматрани, а још је у току јавна расправа, што значи да има простора за измене. Иначе, и сама удружења су међусобно супротстављена. Ратари мисле да су најважнији и да они треба да закупе државну земљу, јер су велике паре дали за моћне тракторе. Замислите, куповали су тракторе, рачунајући унапред да ће закупити државну земљу. Они мисле да земља у атару Кикинде, а они су из Кикинде, припада само њима. Сточари мисле да су они најважнији. Заборављају да је земља опште добро.

Да ли предлог закона остаје при садашњем решењу да државна земља није на продају?

Има измена. Предложено је да земљорадници који имају до 30 хектара могу да купе до 20 хектара државне земље. То је била иницијатива самих пољопривредника и то да само домаћа физичка лица могу да купе државну земљу, али не више од 20 хектара.

Да ли ће земљопоседници, да не кажем тајкуни, моћи да купе државну земљу?

Не.

Ближи се тренутак када ће странци моћи да купују земљу у Србији. То је 1. септембар 2017. Изјављивали сте да улажете максималне напоре да издејствујемо промену тог дела споразума. Шта је урађено?

Јако је тешко исправљати оно што је у претходним годинама преузето као обавеза. Посебно ако се има у виду да са друге стране имате ЕУ коју чини 28 земаља чланица и да је за измене потписаног споразума потребна сагласност свих њих. Али ми не одустајемо од тога да аргументовано тражимо одлагање овог рока до стицања пуноправног чланства у ЕУ.

ССП је кривац и за реку млека која стиже из ЕУ? Да ли сте успели мерама министарства да бар донекле заштитите домаће фармере од конкуренције јефтиних производа из ЕУ?

Када постоје преузете обавезе, као што је то у случају СПП-а, то је тешко урадити. Резултата има јер је увоз тих производа био већи пре увођења мера. За неке од мера резултате тек можемо да очекујемо у наредна два месеца, као што је случај са млеком и киселомлечним производима. Ипак, мере су временски ограничене. Овде се заборавља да споразум није био једностран на нашу штету, већ је подразумевао обострану корист. Морамо бити реални и рећи да не можемо наше производе да заштитимо, а да користимо предности извоза на европско тржиште.

Министар сте нешто више од годину дана. Готово да нема дана да „нисте на терену”. Како вам се чини пољопривреда, има ли напретка, на шта се људи жале, какву помоћ траже?

За напредак у пољопривреди треба нешто више времена од годину дана, посебно ако се имају у виду околности у протеклој години, као што су поплаве, поремећаји на европском тржишту пољопривредних и прехрамбених производа узроковани, пре свега, трговинским санкцијама ЕУ–Русија, због којих су погођени и наши произвођачи. За мене је охрабрујуће то што и сами пољопривредници схватају да су промене у досадашњем начину рада неизбежне, да морају да се удружују и да морају да улажу много више у своју производњу. У прилог томе говори изузетно велика заинтересованост за повољне кредите чију камату суфинансирамо, као и ИПАРД програм који значи 175 милиона бесповратних средстава из претприступних фондова ЕУ.

Да ли смо искористили било који део тог новца?

Још не. Европска комисија нам је за тај износ дала сагласност 20. јануара ове године. Новац ће бити доступан за повлачење тек када се заврше неопходне процедуре. То очекујем до краја године, а само подношење захтева за средства тог претприступног фонда уследиће следеће године. Да би користили та средства било је потребно да преселимо Управу за аграрна плаћања из Шапца у Београд.

Да ли ће, према својим садашњим капацитетима, управа моћи да одговори на све захтеве? Помињало се да јој треба већи број запослених? Да ли ће то бити могуће због ограничења запошљавања у државној управи?

Управа за аграрна плаћања мора да има већи број запослених и то за онолико људи колико је потребно да према критеријумима Европске комисије обезбеде проток средстава ИПАРД програма ка пољопривредницима. Они морају да прођу посебну обуку и за то добију акредитацију. Имајући то у виду, влада и Министарство пољопривреде ће свакако наћи решење и на томе се већ увелико ради.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *