15.08,2015., Дневник , С. Глушчевић

Колико год се министарка пољопривреде и њени сарадници упињали да објасне да држави није циљ да пољопривредно земљиште даје будзашто и науштрб малих пољопривредника, војвођански паори су све неповерљивији. Незадовољство предложеним изменама Закона о пољопривредном земљишту међу њима расте, а исказали су га и прекјуче у Новом Саду, на осмој расправи о том стратешком документу српске аграрне политике, када су звиждуцима и транспарентима испратили образложења законских новина. Сумњичави су, наиме, према неколико предложених решења, а нарочито према давању трећине државног земљишта инвеститору, у свакој општини на 30 година, директном погодбом по праву пречег закупа. Ни с могућношћу да од државе купе 20 хектара њива да би били снажнији и конкурентнији на тржишту, по њима, нису чиста посла. На то се осврнуо и Ђорђе Бугарин, који у Привредној комори Војводине води аграрни сектор.

zemlja_otkupОн је изнео рачуницу у којој газдинство с 20 хектара жели у Војводини да купи још 20 хектара по просечних 8.000 евра по хектару, што је око 160.000 евра. Уз отплату на пет година, како предлаже законодавац, без обрачуна камате, али с девизном клаузулом, то је 32.000 евра годишње.

– Питање је да ли је могуће с тих 40 хектара – 20 у власништву и још толико купљених од државе – направити акумулацију која ће омогућити редовно сервисирање тог кредита – каже Бугарин, који је правио рачуницу на 15 година, што је најмањи рок за неког ко има 20 хектара па жели да купи још 20. – То значи да с тих њива треба обезбедити акумулацију од 800 евра по хектару годишње, што је у пољопривредној производњи немогуће.

Зато и јесте питање да ли је реално и искрена намера државе да стварно прода пољопривредно земљиште. У том случају, он на укупних 40 хектара треба да оствари могућност да издвоји из прихода 267 евра по хектару годишње, а на купљених 20 хектара треба да издвоји 534 евра по хектару годишње. То је значајно више од годишње закупнине која се плаћа за најквалитетнија земљишта која се дају у закуп.

По Бугарину, једина могућа опција за куповину земљишта је да пољопривредници добију кредит на 20 година. Уколико рок отплате остане пет година, како је предвиђено, вероватно ће се само најодважнији упустити у куповину.

– За пољопривредно газдинство које има до 30 хектара, ако жели да купи још 20 хектара, а у Војводини је земља од 8.000 до 10.000 евра хектар, то је инвестиција од 200.000 евра, што би значило да је то, ако враћа на пет година, 40.000 евра годишње, а то је неизводљиво – каже Јовица Јакшић из Националне асоцијације пољопривредника Србије. – Зато мислимо да би рок отплате требало да се повећа на 20 година.

Како се могло чути на поменутој новосадској расправи о закону о пољопривредном земљишту, односно ван скупштинске сале, пољопривредници планирају да од председника Владе Александра Вучића траже да буде написан потпуно нов закон. Посла ће, како кажу, бити и за Уставни суд, с обзиром на то да се предложеним изменама мења суштина претходног закона о земљишту, што изискује доношење новог документа, а не измену старог. 

Пола милиона хектара запарложено

У Србији половина од 490.000 хектара државног земљишта тренутно није обрађена.

– У Војводини је у закупу 228.000 хектара, што је 63 одсто државног земљишта у покрајини, док се у централној Србији не обрађује чак 87 одсто државног земљишта – наводи министарка Снежана Богосављевић Бошковић. – Сви ће имати апсолутно равноправан третман и странци неће имати ни за јоту већа права од наших пољопривредника и инвеститора.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *