12.08.2015., Политика , Ј. Антељ

Иако инспекција Министарства пољопривреде стално открива нове површине под ГМ сојом, већ пет година није било конкретних података или уништавања засада

GMO_unistavanjeЧим се помене уништавање ГМ усева соје јавност то повеже са селом Ратковом у општини Оџаци, у коме је пре пет година последњи пут јавно уништена површина засејана законом забрањеним семеном соје. Од тада до данас, иако инспекција Министарства пољопривреде сваке године открива нове површине под ГМ сојом, није било конкретних информација, података или фотографија уништавања засада, нити су објављена имена произвођача који су починили тај прекршај и колике су казне платили.

Изношење података и јавна осуда биле би сигурно разлог да се несавесни произвођачи замисле над својим поступцима, међутим, овако, док су заштићени од јавности, а казне симболичне у односу на прекршај, помака у заштити домаће пољопривреде од ГМО неће бити.

– У последњих пет година нисам чуо да су имена тих произвођача објављена. Овако толерантно понашање државе према једном озбиљном проблему може само да указује да се тај однос према ГМО у Србији све више либерализује.

Ако постоје произвођачи који у одређеним деловима Србије чак понављају преступе и изнова гаје ГМ соју, онда значи да нису довољно кажњени. А једина казна која би била ефикасна, уз новчану, јесте изопштавање тих пољопривредних газдинстава на десет година, превођење у пасивни статус и довођење у питање њихове производње, као и свих других активности – каже агроекономиста проф. др Миладин Шеварлић.

Према предвиђеним стандардима, уништавање ГМ усева обавља се на њивама, пољопривредним машинама – тањирачама, у фази зелене масе, у присуству инспекције и полиције. Овом поступку претходи проналажење ових усева. Инспекција најпре на терену ради тест тракама, а онда и у лабораторији потврди присуство ГМО у соји. Доноси се решење за уништавање усева и пише прекршајна пријава коју даље процесуирају судови.

– Зашто се не бисмо угледали на друге државе које дају позитиван пример како се можемо борити против ГМО. Швајцарска, на пример сваких пет година расписује референдум и дају прилику грађанима да се изнова изјасне да ли су за или против. Најбоље је да се угледамо на Мађарску, која је у ЕУ, а променила је Устав и највишим државним актом забранила узгој и продају ГМО, као и продају пољопривредног земљишта странцима – каже Шеварлић.

Проста рачуница показује да произвођачи ове забрањене културе у једној акцији уништавања усева изгубе око 1.250 евра по хектару (приноси су око 3,3 тона по хектару, а цена соје 45 динара по килограму) и када се томе дода казна од 30.000 динара, то очигледно за неке није много новца, пошто се враћају истом послу.

Према подацима из инспекције, најчешће се дешава да произвођачи прикривају своје парцеле, тако што гаје конвенционалну соју на већој површини, а унутар ње и ГМ соју на мањим површинама. Међутим, ове парцеле је лако идентификовати, јер на њима нема корова, него само биљака соје које су третиране неким од хербицида на бази глифосата, који убијају све осим основне културе.

У Министарству пољопривреде кажу да фитосанитарни инспектори на граничним прелазима контролишу сваку пошиљку кукуруза, соје, уљане репице, шећерне репе, пиринча, као и производа добијених од наведеног биља. Од почетка године до сада на граничним прелазима укупно је узето 1.720 узорака наведеног биља и производа добијених од наведеног биља и ни у једном узорку није констатовано присуство ГМО-а, кажу у Министарству.

Семе ГМ соје, наравно, у земљу не улази легалним, него илегалним путевима – најчешће се у гепецима аутомобила превози до произвођача. Код нас стиже из Румуније и Босне и Херцеговине, а ранијих година и из Албаније.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *