17.08.2015., Блиц , Горица Авалић

Недостатак новца и пројеката разлози су због којих је Србија на последњем месту у Европи по површини њива које наводњава.

navodnjavanje_poslednji_u_EUИако би нас мање коштало увођење система за наводњавање него губитак новца због смањених приноса и санирање штета изазваних све чешћим сушама, проблем сувих њива годинама се не решава. Процене су стручњака да директни губици пољопривреде због неразвијеног система наводњавања износе чак 500 милиона евра, док губици прехрамбене индустрије иду и до две милијарде евра.

С друге стране, цео пројекат унапређења система наводњавања коштао би између три и четири милијарде евра.

„Сваке године у време кад је пуна вегетација, односно у јулу и августу, имамо мање падавина и усеве погоди суша.

Паметан свет рачуна на то и труди се да избегне губитке и да се припреми за такве ситуације. Велика је несрећа што се средства из буџета не улажу у системе за наводњавање и одводњавање“, каже Драго Цвијановић из Института за економику привреде.

Он напомиње да смо за суше које су нас ове године погодиле знали да долазе месец дана раније и да је тада требало организовати бар нешто импровизовано, да спасемо шта се може спасти.

Чишћење канала

„Држава би требало да очисти постојеће канале за наводњавање и да стимулише набавку опреме за наводњавање.

Држава сада то ради врло скромним средствима, али би требало под хитно да заврши мрежу канала и да омогући људима да наводњавају њиве“, каже Цвијановић.

Аграрни аналитичар Војислав Станковић напомиње да пољопривредници сами то не могу да ураде.

„То је изузетно скупо. А камате на кредите су скупе и пољопривреда не може то да поднесе. Држава је на потезу. За решавање проблема наводњавања потребно је три до пет година. Али, не ради се на томе. Ево, следеће године ће пољопривредницима бити на располагању 175 милиона евра из европских ИПА фондова“, каже Станковић.

Укрштати сорте

Станковић има још једно решење за проблем са сушама. „Треба стварати организме отпорне на сушу, укрштати сорте да би се добила сорта која добро подноси сушу. То би Министарство за науку требало да организује заједно са Министарством пољопривреде“, каже Станковић.

У Министарству пољопривреде кажу да ранији покушаји у правцу развоја наводњавања нису дали приметне резултате и да су урадили Студију изводљивости наводњавања у Србији.

„Циљ израде студије је добијање основа за доношење одлуке о покретању кредитне линије Абу Даби фонд за развој наводњавања која је фокусирана на разраду концепта наводњавања на површини од 28.000 хектара. Тренутно се листа пројеката из ове студије налази у Абу Дабију и до краја месеца очекујемо њено одобравање“, кажу у Министарству пољопривреде.

Инвестирање у наводњавање је скупо, кажу ратари.

„Системи ‘кап по кап’ коштају од 1.500 до 3.500 евра по хектару, а за орошавање ратарских култура потребно је 2.000 евра по хектару. Када се земља наводњава потребно јој је и више минералних ђубрива“, каже Милош Ћосић, ратар из Срема.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *