22.08.2015., Дневник , С. Глушчевић

Јавна расправа о Закону о пољопривредном земљишту завшена је пре пар дана, замерке и примедбе су бројне, а све гласнији су и захтеви да се нацрт овог документа повуче из процедуре јер ће, по оцени многих, нанети “историјску штету” која се не може ни измерити ни исправити.Покрајински секретаријат за пољопривреду, уз захтев за повлачење и дораду закона, оценио је да је он неуставан и да ће његова примена бити под великим знаком питања с обзиром на то да најзначајнија питања нацртом нису предложена већ би се она регулисала накнадно – посебним уредбама.

zemlja_naslednicimaИсти захтев је Министарству пољопривреде и Управи за земљиште упутио Савез пољопривредних инжењера и техничара Србије (СПИТС) истичући да ће Србија бити једина држава кандидат за чланство која ће имати обавезу по ратификованом Спорзуму о стабилизацији и придруживању да купцима из ЕУ продаје непокретности, укључујући и пољопривредно земљиште, и пре стицања статуса пуноправног чланства у ЕУ, што је пракса за примљених 13 нових чланица.

Како се оцењује у захтеву, то јест предлозима СПИТС, јавна је тајна да је Нацрт закона у функцији омогућавања испуњења обећања једном иностраном инвеститору, уз кога ће се учинити „корисна услуга„ можда и појединим домаћим агробизнис компанијама.У предлозима, који су формулисани на јавној расправи, одржаној у том Савезу, оцењује се да је пољопривредно земљиште производно и економски најважнија категорија укупно расположивог земљишта и необновљиви природни ресурс и релативно ограничавајући услов за организовање пољопривредне производње, прехрамбену сигурност и одрживу будућност људи.

Пољопривредно земљиште је национални природни производни ресурс за чијих је 60 центиметара формирања обрадивог слоја, колико се уобичајено користи у највећем броју грана пољопривредне производње, потребно чак до 1.500.000 година, што представља раздобље живота наредних 20.000 генерација просечне старости по 75 година. То намеће питање неодговорности предлагача за заштиту јавног интереса, и то не само садашње већ и наредних 20.000 генерација житеља Србије„, наводи се у предлозима СПИТС.

Савез је, између осталог, подсетио и да земљиште није наслеђено од предака, већ позајмљено од наследника и да је обавеза садашње генерације корисника, власника и ресорних државних органа да пољопривредно земљиште користи као добар домаћин, те да га, ако не у повећаној површини и у побољшаном стању, онда најмање у преузетој површини и затеченом стању остави у наслеђе наредним генерацијама.

Нацрт закона, додали су, није у функцији хармонизације легислативе у складу са наступајућим обавезама Србије по ССП, које ће се у сегменту стицања својине и равноправног статруса купаца из ЕУ на пољопривредном земљишту у Србији примењивати од почетка септембра 2017. године, што, како се наводи, представља нечињење благовремене заштите националних интереса.

Заборавили 28.500 стручњака

Према подациома Националне службе за запошљавање, у Србији је незапослено чак 28.500 пољопривредних стручњака – од доктора наука до пољопривредних техничара различитих специјалности. Њих је предлагач потпуно изопштио из Нацрта закона као потенцијалне образоване кориснике државног пољопривредног земљишта, а који би захваљујући научном и стручном знању могли да самозапошљавањем на државном земљишту значајно унапреде тржишну пољопривредну производњу и удруживање у пољопривреди Србије, оцењују у СПИТС-у.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *