20.08.2015., РТВ , Маја Живановић

НОВИ САД – Савез пољопривредних инжењера и техничара Србије (СПИТС) упутио је Министарству пољопривреде и Управи за земљиште предлог да повуче Нацрт закона и да предложи Влади и Скупштини Србије Закон о изменама и допунама Закона о пољопривредном земљишту само са изменама и променама које се односе на закуп државног пољопривредног земљишта и његову потпунију заштиту од узурпатора и несавесних закупаца.

zakon_zemljisteУ предлозима се истиче и да ће Србија бити једина држава кандидат за чланство која ће имати обавезу по ратификованом ССП да купцима из ЕУ продаје непокретности, укључујући и пољопривредно земљиште, и пре стицања статуса пуноправног чланства у ЕУ, што је пракса за примљених 13 нових чланица.

Како се оцењује, јавна је тајна да је Нацрт закона у функцији омогућавања испуњења обећања једном иностраном инвеститору, уз кога ће се учинити „корисна услуга“ можда и појединим домаћим агробизнис компанијама.

У предлозима, који су формулисани на јавној расправи, одржаној у том Савезу, оцењује се да је пољопривредно земљиште производно и економски најважнија категорија укупно расположивог земљишта и необновљиви природни ресурс и релативно ограничавајући услов за организовање пољопривредне производње, прехрамбену сигурност и одрживу будућност људи.

„Пољопривредно земљиште је национални природни производни ресурс за чијих је 60 центиметара формирања обрадивог слоја, колико се уобичајено користи у највећем броју грана пољопривредне производње, потребно чак до 1.500.000 година, што представља раздобље живота наредних 20.000 генерација просечне старости по 75 година. То намеће питање неодговорности предлагача за заштиту јавног интереса, и то не само садашње већ и наредних 20.000 генерација житеља Србије“, наводи се у предлозима СПИТС.

Савез је, између осталог, подсетио и да земљиште није наслеђено од предака, већ позајмљено од наследника и да је обавеза садашње генерације корисника, власника и ресорних државних органа да пољопривредно земљиште користи као добар домаћин, те да га, ако не у повећаној површини и у побољшаном стању, онда најмање у преузетој површини и затеченом стању остави у наслеђе наредним генерацијама.

У допису се наводи и да је у протеклих 50 година у Србији из пољопривреде искључено преко 1.500.000 хектара пољопривредног земљишта, што је последица чињења и нечињења не само власника и корисника, већ и државе.

„На основу Пописа пољопривреде 2012. констатовано је да пољопривредно земљиште први пут чини мање од половине укупне територије у Србији или свега 3,861.477 хектара од чега је 3,437.423 хектара коришћено, а 424.054 хектара некоришћено пољопривредног земљиште, да осам од укупно 25 региона и 47 од укупно 165 општина у Србији располажу са мање од 20 ари по становнику, што на садашњем нивоу технике и технологије пољопривредне производње не обезбеђује ни прехрамбену сигурност домицилног локалног становништва. Класа погодна за пољопривредну производњу чини свега 52,2 одсто земљишта, док класа земљишта са ограниченим или веома ограниченим производним могућностима за пољопривредну производњу чине 47,8 одсто укупног земљишта, од чега је само 5 одсто у Војвдоини, а 95 одсто у централној Србији. Од 2004. године примењујемо систем ураниловке у субвенцијама по хектару – уместо да разлике у субвенцијама одражавају надокнаду у смањеном производном потенцијалу и да по стандардима науке о земљишту разлике у субвенцијама између прве и осме класе буду у сразмери један према четири“, објаснили су у СПИТС.

Нацрт закона, додали су, није у функцији хармонизације легислативе у складу са наступајућим обавезама Србије по ССП, које ће се у сегменту стицања својине и равноправног статруса купаца из ЕУ на пољопривредном земљишту у Србији примењивати од почетка септембра 2017. године, што, како се наводи, представља нечињење благовремене заштите националних интереса.

У образложењима са јавне расправе се додаје и да је предлагач, уместо Уставом загарантоване једнакости свих привредних субјеката, понудио противуставно решење о привилегијама појединим регистрованим породичним пољопривредним газдинстсвима у малом броју села у којима се евентуално налази државно земљиште које ће бити предмет дугорочног закупа и евентуалне продаје под нетранспаретним условима.
„Према подациома Националне службе за запошљавање, у Србији је незапослено чак 28.500 пољопривредних стручњака – од доктора наука до пољопривредних техничара различитих специјалности, које је предлагач потпуно изопштио из Нацрта закона као потенцијалне образоване кориснике државног пољопривредног земљишта, а који би захваљујући научном и стручном знању могли да самозапошљавањем на државном земљишту значајно унапреде тржишну пољопривредну производњу и удруживање у пољопривреди Србије“, поручили су пољопривредници.

У њиховим предлозима се истиче и да је радикална промена садашњег Закона о пољопривредном земљишту, којом се омогућава продаја државног пољопривредног земљишта под нетранспарентним условима, непримерена карактеру Нацрта закона о измена и допунама Закона о пољопривредном земљишту.

Они су додали и да је у јавности присутно неосновано изношење података о наводно значајним површинама некоришћеног државног пољопривредног земљишта. Како су објаснили, највећи део државног пољопривредног земљишта које се до сада није издавало у закуп чине утрине, пашњаци и девастиране ливаде непогодне за обраду, а од чијег издавања у закуп није реално очекивати већу заинтересованост потенцијалних закупаца који за коришћење истог не би прихватали годишњу закупнину већу од пет до 20 евра по хектару или их треба давати на бесплатно коришћење на рок од пет година регистрованим пољопривредним газдинствима, која имају сточарску производњу.

„Продајом државног пољопривредног земљишта у уређеним земљишним комплексима потенцијални купци били би економски привилеговани за вредност од три хиљаде до пет хиљада евра по хектару, које би додатно имали трошковима уређења купљених разбацаних приватних парцела. Евентуална продаја државног пољопривредног земљишта је и економски нецелисходна јер показатељи закупа државног пољопривредног земљишта за период од седам пољопривредних година указују да је са закупом укупно 1.706.808 хектара остварен приход од 266.641.600 евра, што значи да би се по том основу за 20 година остварио приход око 750.000.000 евра, а државно земљиште би и после тога остало извор прихода држави по основу закупа и могућности утицаја на промену структуре производње, замене за грађевинско земљиште и друге општенационалнее потребе“, пише у допису министарству.

СПИТС је предложио и формирање нове Радне групе за израду новог Нацрта закона о пољопривредном земљишту, којим ће се обезбедити заштита националних интереса, као и заштита, уређење и коришћење пољопривредног земљишта.

Савез је тражио да се у рад радне групе уључе и експерти, који имају научне и стручне референце из области земљишне политике.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *