06.09.2015, РТС

На подручју Западне Србије, род кромпира ће на појединим парцелама, због суше, бити умањен за 30 до 70 процената. Велепродајна цена домаћег кромпира могла би се ове сезоне кретати око 50 динара, што ће се одразити и на малопродају, јер ће скупљи бити и кромпир из увоза.

krompir_susaНа површини од петнаест хектара на Јавору код Ивањице, Добривоје Караклајић производи семенски, а на преосталих пет конзумни кромпир. Суша је само један од проблема са којим се боре произвођачи тог поврћа у Србији.

„Поред свих тих проблема које ми имамо, климатских, имамо и те проблеме да се такмичимо са фармерима и произвођачима из Европе“, каже Добривоје Караклајић, произвођач кромпира из Ивањице.

Климатске промене осигуравајуће куће у Србији не прате одговарајућом понудом.

Иако су многи произвођачи заинтересовани за осигурање рода кромпира од суше, тврде да ниједна осигуравајућа кућа у Србији није предвидела премију осигурања за такав случај.

Суша је погодила и фармере у Европи. Из Асоцијације „Плодови Србије“ кажу да ћемо, због неконтролисаног увоза, ове година имати и скупљи кромпир из иностранства.

„И већ је у Немачкој 20 центи кромпир, тако да ће се надоместити увозом али ове године веома скупим кромпиром из увоза. Прошле године смо имали веома ниске цене у Европи, испод цене коштања“, каже Ратко Вукићевић из Асоцијације „Плодови Србије“.

Уколико се не регресира семенска производња кромпира, као што се то ради у суседним земљама, произвођача кромпира у Србији биће све мање.

„Јер се произвођачи усмеравају, бар у Западној Србији, све више на малину и друго ситно воће, јер тамо налазе економску рачуницу да раде“, каже Добривоје.

За српски кромпир има заинтересованих купаца у иностранству, али не и довољна количина за извоз.

„Сваке године дођу купци из Русије и од њих нико не тражи мање од две, три, четири хиљаде тона кромпира. И нико у Србији није способан да задовољи ни најмањег купца који дође из Русије“, сматра Вукићевић.

Решење је у удруживању произвођача и повећању приноса бољом обрадом земљишта. У брдско планинским крајевима није могуће наводњавање, али су потребни јачи трактори за дубље оранице. Али да би се дубље заорало, потребна је аграрна стратегија, јер Србија има извозне потенцијале.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *