13.09.2015., Танјуг

За већину повртарских врста ова година ће бити на нивоу просечне вишегодишње производње, осим код неких врста поврћа, као што су кромпир и зачинска паприка, код коjих се због неповољних временских услова очекуjе нешто нижи род.

povrce_prinosiБEOГРAД – За већину повртарских врста ова година ће бити на нивоу просечне вишегодишње производње, осим код неких врста поврћа, као што су кромпир и зачинска паприка, код коjих се због неповољних временских услова очекуjе нешто нижи род.

Eкстремно високе темературе и суша у jулу и августу коjе су траjале између 55 и 60 дана, зависно од региона до региона, значаjно су утицале на поjаву стреса код већине повртарских врста као што су бостан (лубеница и диња), краставац, паприка, парадаjз и тиквице.

Kод наjвећег броjа повртарских врста jавиле су се сунчане пеге и смањена jе оплодња, а приликом бербе поjавиле су се и ожеготине на плоду (паприка), изjавила jе Танјугу руководилац Групе за воће, поврће и алкохолна пића Mинистарства пољопривреде Kолинда Хрехоровић.

Нешто већи губици у приносу су код зачинске паприке и кромпира, коjи се код нас наjчешће производе у условима без додатног наводњавања, указала jе Хрехоровић.

У односу на вишегодишњи просек, кромпир jе посађен на шест одсто мањоj површини, са приносом од 6 до 10 тона по хектару (т/ха), што jе за осам одсто мање него прошле године), казала jе Хрехоровић.

Узевши у обзир ове параметре, очекуjе се да род кромпира у 2015. години буде око 605.665 тона, што jе за 25 одсто мање у односу на просечну вишегодишњу производњу, навела jе Хрехоровић.

Oна jе казала да ће остало поврће, посебно на отвореном пољу, имати очекиване приносе, обзиром да jе заливање засада било интензивниjе, тако да jе абиотички стрес изазван високим темературама овом агротехничком мером тj наводњавањем знатно ублажен.

Приноси паприке у зависности од типа и региона гаjења крећу се на нивоу од 25-50 т/ха , индустриjског парадаjза су на нивоу од 6-8 т/ха , кукуруза шећерца за индустриjску прераду око 15 т/ха, пострне бораниjе за индустриjску прераду 6-15 т/ха.

Нешто jе мањи принос бостана (лубенице и диње), краставца корнишона и луковичастог поврћа. Смањење приноса jе на нивоу од 10-20 одсто, зависно од коришћеног нивоа агротехнике.

Принос коренастог поврћа и касног купуса ће зависити од временских прилика током септембра и октобра, а њихова берба ће се интензивирати током октобра и новембра месеца.

Хрехоровић jе обjаснила и да jе срећна околност што су поврће и кромпир високог квалитета и без остатака пестицида.

„Ниjе било проузроковача болести и штеточина, већ само у врло ограниченом интезитету (изузетак jе кромпир са jуга Србиjе где jе дошло до поjаве кромпировог мољца). Tо jе гаранциjа да ће грађани Србиjе ове и наредне године имати врло квалитетно и здравствено безбедно поврће и кромпир“, рекла jе Хрехоровић.

И поред високих температура и суша, коjе су смањиле производњу кромпира и неких повртарских врста, поврћа ће бити довољно за домаће потребе, као и за извоз на међународно тржиште, закључила jе Хрехоровић.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *