18.10.2015., Танјуг

Српска пољопривреда ниjе конкурентна на европском тржишту пре свега због тога што нема одговараjуће подстицаjе, а уз то jе и оптерећена високим каматним стопама на кредите, изjавио jе данас генерални директор компаниjе „Глобал сид“ Саша Витошевић.

subvencije_nedovoljneСУБOTИЦA – Српска пољопривреда ниjе конкурентна на европском тржишту пре свега због тога што нема одговараjуће подстицаjе, а уз то jе и оптерећена високим каматним стопама на кредите, изjавио jе данас генерални директор компаниjе „Глобал сид“ Саша Витошевић.

Учествуjући на дводневном форуму у Суботици „Храна за Eвропу – Aгропривреда Србиjе у предприступном периоду“, он jе истакао да Србиjа има довољно обрадивог и квалитетног земљишта, модерну технологиjу и знање, али да упркос томе пољопривреда ниjе конкурентна.

Витошевић jе Танјугу реjао да у укупном приходу просечне европске фарме подстицаjи утичу чак са 40 одсто док „у Србиjи, нажалост, у неким пољопривредним делатностима субвенциjе уопште не постоjе“.

Наводећи као пример своjу компаниjу „Глобал сид“, коjа се бави органском производњом млека и меса и наjвећи jе поjединачни произвођач органског млека у Eвропи, Витошевић jе рекао да сточари у Србиjи имаjу 2,6 пута мање подстицаjе од своjих колега у EУ.

„Истовремено, имамо потпуно отворене границе због примене Споразума о слободноj трговини, тако да смо потпуно изложени jакоj конкуренциjи европских фармера и то jе главни разлог неконкурентности домаћих произвођача, на коjи не можемо да утичемо“, рекао jе он.

Витошевић jе навео да су велике препреке у jачању конкурентности домаће пољопривреде и каматне стопе, коjе у Србиjи износе од шест до осам одсто, док су у EУ између jедан и два процента.

Tрећи битан чинилац, коjи утиче на конкурентност српског аграра jесте, како тврди, нереалан курс динара, коjи произвођаче у Србиjи чини додатно неконкурентним, уколико желе да извозе своjе производе.

Oн jе оценио да су у таквим условима привређивања српским пољопривредним произвођачима „везане руке“ и додао да компаниjа коjу води има савремену технологиjу, да jе смањила трошкове производње колико год jе то могуће, а да опет послуjе с губитком.

„Tо на краjу резултира падом производње, односно цео сектор пољопривреде не расте“, закључио jе Витошевић поручивши да пољопривредни произвођачи желе да имаjу исте услове као њихове колеге у окружењу.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *