23.10.2015., Агроклуб

На пашњацима средњобанатског села Стајићево код Зрењанина прошле године пасло је 140 крава, сада их је 90. Мештани кажу да су последњих неколико месеци због неисплативости производње млека одустали од ове гране пољопривреде, а краве и јунице су завршиле у кланицама.

stocarstvo_domace_mukeЕкстра класа и европски стандарди

Југослав Томић је један од највећих произвођача млека у средњем Банату и тренутно има 67 музних грла, а пун капацитет на његовој фарми је 100 музних места. Са пратећим категоријама има 160 грла холштајн фризијске расе. Југослав је заједно са супругом Миром пре 20 година одлучио да производња млека буде његово основно занимање. Данас петочлана породица Томић живи од ове производње.

На фарми је заступљен слободан тип држања и систем муже „рибља кост“. Производи млеко екстра класе и београдском Имлек-у годишње испоручи од 600.000 до 650.000 литара млека. Постиже музни просек од 24 литре, што је око 8.000 литара млека по крави на годишњем нивоу.

„Очекујем да ће се већ за неколико дана музни просек повећати најмање за литру јер је хладније време, те је и повећана конзумација хранива. Када говоримо о европским стандарима у мојој бранши, ја их испуњавам још од 2004. године када сам се и упустио у овај посао и почео изградњу фарме са циљем да задовољим европске услове“, каже Томић.

Откупне цене задају главобоље

Пад отупне цене млека протеклих месеци са 42 динара за литар на 32 динара за веће произвођаче који испуњавају постављене захтеве млекара донела је нове проблеме, поставило се питање рентабилности фарме.

„Када откупна цена иде наниже, то је велики пад – од пет до 10 динара, а када расте, реч је минималном повећању за динар, два на месечном нивоу. Тренутно млеко продајем по цени од 36,30 динара за литар, али у међувремену су промењени и неки параметри за њено израчунавање. У овом тренутку задовољавајућа цена млека би била 42 динара јер је берба, односно вршидба кукуруза још увек у пуном јеку. Када се овај посао заврши очекујем драстичан пораст цене ове житарице, што ће проузроковати и велико поскупљење концентрата. Тада ће сточари бити у проблему и са откупном ценом млека од 42 динара за литар“, објашњава овај домаћин.

Југослав највећим делом сам производи сточну храну и на 100 хектара ораница гаји пшеницу, кукуруз, сунцокрет, луцерку, а ове године засновао је и производњу ражи. Део рода сунцокрета продаје, а остатак мења за сунцокретову сачму. Соју не производи, већ је купује на месечном нивоу. Осим соје, купује и премиксе. Тренутно има и значајну инвестицију – изградњу подног складишта за кукуруз у зрну.

Несигурно тржиште и несигурне цене – најавећи страх фармера

И ако је држава увела прелевмане на увоз млека како би заштитила домаће тржиште, фармери страхују да ова мера није довољна. Укидање квота на производњу млека у земљама чланицама ЕУ и политичка криза између Русије и Украјине довели су до поремећаја тржишта и највећи страх српских фармера је да ће се тржишни вишкови прелити у нашу земљу.

„Верујем да се вишак европског млека већ прелива код нас и да ће домаће млекаре увозити јефтиније млеко, док ће откуп нашег, домаћег, отказивати. Мислим да ће због ових разлога нестати велики број малих произвођача и да је перспектива млечног говедарства у Србији јако лоша. Имамо несигурне цене и несигурно тржиште. Рекао бих да се број грла у протекле две године преполовио, а у наредних годину дана верујем да ће од садашњег броја још 50 одсто сточара завршити са овом производњом. Ако не буде било неких позитивних помака и сам размиљшам да одустанем од сточарства“, каже Југослав.

Ни европским фармерима не цветају руже

Подсетимо се да су због кризе у млечном говедарству и европски фармери протествовали, а кулминација незадовољства десила се почетком септембра када је 5.000 произвођача млека са 1.000 трактора дошло у центар Брисела. Европска комисија тада је усвојила пакет мера у вредности од 500 милиона евра и фондова ЕУ како би фармерима помогла да реше проблеме протока готовине, стабилизације тржишта и побољшања функционисања ланца набавке.

„Вишак млека је велики притисак на цене. И у ЕУ, па тако и у Словенији цена млека је пала за 20 одсто те износи од 28 до 30 евроценти за литар. Морали смо увести додатне мере како би помогли словеначким сточарима. Прва мера подразумевала је обезбеђивање новца сточарима који раде на планинама, а то је половина наших фармера. Континуирано спроводимо акције под називом „Купујте словеначко млеко“, током које разговарамо са потрошачима. Трећа акција је извоз неких производа, за које словеначке млекаре кажу да имају пролаз на страним тржиштима“, каже Дејан Жидан, министар пољопривреде Словеније. Словеначке млекаре делимично су нашле излаз у пласирању млека на италијанско тржиште.

Власништво фармера и домаћинско пословање – формула успеха

Како то изгледа када фармери преузму ствар у своје руке, најбоље илуструје Млекарна Цеље која постоји дуже од 70 година. Све до 1995. била је у друштвеном власништву и у врло лошем стању. Тада су фармери од државе добили 45 одсто бесплатних акција млекаре, а на основу испорука сировине. Процењена вредност млекаре била је три милиона евра, па су својевољно фармери одлучили да у куповину тог капацитета уложе по један словеначки толар од добијене цене за литар испорученог млека. Током три године успели су да откупе још 29 одсто акција и са укупно 74 одсто тих вредносних папира преузму већински пакет. Примарни произвођачи удружени су 17 задруга, тако да им је и Задружни савез Словеније помогао да преузимањем акција узму судбину у своје руке. Садашњих 1.200 пољопривредника, са просеком око 60 крава по фарми расе Јава, Сименталац и Холштајн, сваког другог дана испоручије 260 до 285 литара млека. Откупне цене су у последње четири године највише у Словенији.

Дугорочним планом развоја до успеха

Млекарна Цеље посебно награђује фармере који производе млеко са двоструко мање микроорганизама и соматких ћелија у односу на стандарде ЕУ. Провере се врше у властитој савременој лабораторији. Резултати анализа добијају се веома брзо, за 15 до 20 минута.

„Пре седам година, када смо били у великој кризи, донели смо дугорочни план развоја до 2023. године. Потпуно смо редизајнирали све етикете на амбалажи којима смо проширили циљну групу потрошача.

Продаја је повећана за 15 одсто, очекујемо да ће ускоро достићи и 20 процената повећања. Ознака „Зелене долине“ постала је бренд, а вратили смо се традиционалној технологији. Сир је без конзерванса. Млеко се пропушта кроз специјално сито, које га бактофизира. Коначан производ добија дуготрајност као и друге робе те врсте. Успешно контролишемо читаву производњу, од пашњака до коначних продуката. Управо због тога смо 2012. године стекли цертификат по коме наше робе не садржи генетски модификоване састојке. Први корак био је да се из оброка крава избаци соја и кукуруз, па су траве постале основ исхране животиња.

Производња је поскупела за два одсто, али се исплатило, јер је тржиште постало све заинтересованије за нашу робу“, објашњава Дарја Тержан, маркетиншки менаджер Млекаре Цеље.

Профит инвестирати у производњу

У погонима је запослено 200 радника, ради се у три смене 365 дана годишње. Растуће количине сировог млека пласирају се на тржиште кроз свеже млеко, сиреве, јогурт, маслац, млечне намазе, кајмак и друге артикле. Око 70 одсто производње намењено је словеначком тржишту, углавном болницама, дечијим вртићима, школама, студентским и старачким домовима и другим државним институцијама. Најзначајнији страни купци су Италијани, а извози се у девет држава. Од ове године и воћни јогурт из Млекарне Цеље стиже у Србију преко млекаре у Нишу са којом постоји кооперација у производњи белог сира. Вредност ове млекаре порасла је четири пута у односу на почетну, упркос жестокој конкуренцији која стиже из других земља чланица ЕУ и великој кризи. Прошле године забележен је приход од 61 милион евра. Део тог новца инвестира се у нове хале у које ће се сместити нови погон за сир, репроматеријал и готови производи.

Савет српским фармерима

Без јаких задруга, удруживања по еконимским и интересним принципима нема развоја, а и опстанак самих фарми доводи се у питање. Осим хоризонталног, неопходно је и верикално повезивање. Удруженим снагама и средствима правити најпре мање, а затим и веће прерађивачке капацитете. Портфолио прилагодити потребама тржишта, правити препознатљиве брендове и освајати превасходно домаће, а затим и страна тржишта. Акценат увек треба да буде на квалитету, а део профита усмерен ка инвестицијама.

Судећи по причама домаћих фармера постављају се питања да ли имају довољно снаге и финансијске моћи да крену овим путем, али и која карика у ланцу је попустила?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *