04.11.2015., Агроклуб , Јулијана Мијајловић

Очекује се да ће нови Закон о задругама бити усвојен до краја године. Постојећи нацрт Закона, према речима професора Шеварлића има велике недостатке.

земљорадничке-задруге-300Значај земљорадничких задруга за развој пољопривреде је неоспоран. Стога се о времену када су у Републици Србији биле развијене задруге говори у суперлативу.

Познато је да уситњена породична газдинства, која самостално наступају на тржишту не могу бити конкурентна па је најбоље да се удружују. У новије време задругарство није коришћено као инструмент за развој пољопривреде. Нови Закон о задругама дуго је најављиван, а у скупштинској процедури треба да буде до краја године.

Нацрт Закона о задругама дефинише задруге као: „Правно лице које представља посебан облик организовања физичких лица који пословањем на задружним начелима остварују своје економске, социјалне и културне интересе и који на демократски начин управљају и контролишу задругу.“ Професор Пољопривредног факултета у Земуну, агроекономиста Миладин Шеварлић, упозорава на недостатке Нацрта закона: „Нови закон је потребан, али предлог закона није у складу са Међународним задружним принципима. Један од недостатака је што чланови задруге могу бити само физичка лица (лекари, занатлије), али не и њихове радње, као привредни субјекти (лекарске ординације, занатске радње) чиме се онемогућава њихово удруживање ради набавке репроматеријала и других елемената пословања који би их училнили конкурентнијим на тржишту.”

Треба дозволити штедно-кредитно задругарство

Нацрт предвиђа постојање земљорадничких, односно пољопривредних, стамбених, потрошачких, занатских, студентских, омладинских, ученичких, здравствених и еколошких и других задруга за обављање производње, промета робе, вршења услуга и других делатности у складу са законом. Професор Шеварлић истиче да је неопходно постојање задруга у свм областима, да треба дозволити и штедно-кредитно задругарство. „Овакав облик удруживања не треба дозволити само у штампању новца и производњи наоружања“, сматра Шеварлић.

Нерегистрованим пољопривредним произвођачима омогућити удруживање

Код земљорадничких задруга није узето у обзир удруживање нерегистрованих пољопривредних произвођача, а као проблем јавља се и враћање задружне имовине. „Нацрт елиминише обавезу враћања задружне имовине, која је одузета од 1.7.1953. године до данас, чиме се еболирају они који су без накнаде узели задружну имовину. Одузета имовина обухвата преко 400.000 хектара пољопривредног земљишта, које не мора бити нужно задружно, што представља вредност преко 5 милијарди евра“, објашњава Шеварлић.

Узроци пропадања задругарства

Удруживање пољопривредних произвођача у земљорадничке задруге има бројне предности, али се упркос томе мала пажња посвећује подстицању удруживања. Према професору Шеварлићу, за пропадање задругарства „криво“ је неколико фактора: „На првом месту је монополски положај увозничког лобија, затим изузетно повлашћени положај иностраних инвеститора. На трећем месту је немогућство задруга да дају „донације“ политичким партијама. Због таквог односа политике у периоду од 2002. до 2012., према подацима пописа, угашено је 150.000 породичних пољоприведних газдинстава“, закључио је на крају Шеварлић.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *