04.11.2015., Новости, Ј. Субин

Од почетка године наша земља увезла више од 13.000 тона живих свиња, а извезла тек 238 тона. Купујемо највише од Хрвата, Мађара и Немаца, а продајемо Босни и Македонији

svinjarstvo_2015-300СРБИЈА је од почетка године увезла више од 13.000 тона живих свиња, у вредности од 16,4 милиона евра! С друге стране из наше земље „изашло“ је свега 238 тона живих свиња, чија је вредност око 337.000 евра.

Подаци Управе за царину показују да се највише извози у БиХ и Македонију, а увози из Хрватске, Мађарске, Немачке и Данске.

Стручњаци у нашој земљи упозоравају да није боља ни ситуација са увозом свињског меса. Тако, од почетка године, кажу у Управи за царину, увезли смо око 14.000 тона свињског меса, у вредности од око 30 милиона евра. Од почетка године извезли смо око 11.500 тона меса, чија је вредност 23.320.000 евра. Свињско месо из Србије завршило је у Русији, Македонији, Црној Гори и Белорусији, а „полутке“ су нам стигле из Шпаније, Мађарске, Немачке и Румуније.

Узгајивачи свиња у Срему и Мачви незадовољни су откупном ценом, јер им накупци и кланичари нуде око 130 динара живе ваге, без ПДВ. А додатни је проблем што пара за подстицаје у тову нема у државној каси, како смо незванично сазнали. Министарство пољопривреде, наиме, новац је потрошило на интервентни октуп товљеника почетком године.

– Потребно је поново покренути извоз меса за Русију – сматра Ференц Мајор, председник Узгајивача свиња Бачка Топола. – Нажалост, ми нисмо у потпуности испунили квалитет који је потребан за тај извоз. Наше количине су и сувише мале, а транспорт до Русије траје предуго, због вакцина против свињске куге и ембарга ЕУ. Неке приче су и да су наши произвођачи склопили уговор у рубљима, а не у доларима, па како је пала вредност руске валуте, нису добијали адекватну цену.

Професор др Иван Радовић, руководилац Одељења за селекцију свиња на Пољопривредном факултету у Новом Саду, каже да наши сточари не спроводе све селекцијске мере, па тако немамо квалитетне родитеље и товљенике.

Деценијама уназад, у Србији се у свињску производњу улази само када је цена добра, а чим буде лоши, они је напусте. Тако добијемо мањак или вишак на тржишту, па самим тим и лошу цену – истиче професор Радовић. – Највећи проблем јесте прекомерни увоз свињског меса, због чега је код нас и дошло до пада броја товљеника. Немамо усвојен правилник о плаћању полутке на линији клања. Да то постоји, свиња би се плаћала на основу процента меса, а не живе мере, као што се сада ради. Тада би тачно знали какав је квалитет товљеника, сваког појединачног сточара. Не само да кукају. А да нико не поставља питање квалитета и процента меса. Код нас се увек говори само о квантитету.

СВИЊСКА КУГА

Колико је већи увоз у односу на извоз свиња, најбоље говоре подаци Привредне коморе Србије, где је, према речима Ненада Будимовића, секретара Одбора за пољопривреду ПКС, за првих девет месеци у нашу земљу „ушло“ 144.000 товљеника, док смо извезли свега 1.663 свиње.

– Наша земља има велико оптерећење због вакцине против свињске куге, па нам је извоз прилично ограничен – каже Будимовић. – У августу смо увезли 16.800 комада, док је тај број у септембру пао на 8.800. Разлог је тај што је цена товљеника пала, па су домаће свиње сада јефтиније. Пад увоза живих свиња говори да је повољније купити чисто месо, где нема много кланичног отпада.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *