16.11.2015., Политика , Дејан Алексић

И код нас се парадајз, краставци, паприке и друго поврће производе у пластеницима, али на једва 2.000 хектара

povrtarstvo_plasteniciАлмерија – Србија има 3,5 милиона хектара обрадивог пољопривредног земљишта. Али, пластеници и стакленици, једине површине у којима многе пољопривредне културе могу да се производе у току целе године, према подацима са последњег пописа из 2012, простиру се на свега 2.000 хектара.

У њима се највише узгајају паприке, парадајз и краставци за којима влада велика тражња у току целе године. Али, због недовољно подстицаја за подизање нових пластеника и стакленика за производњу поврћа и воћа у контролисаним условима многобројни српски пољопривредници одустају од оваквих подухвата.

За разлику од нас у Шпанији, која има десет пута мање плодног земљишта од нас, под пластеницима и стакленицима је 52.170 хектара. У овоме предњачи регија Алмерија, по површини слична нашем Банату, у којој се поврће узгаја на тридесетак хиљада хектара затворених површина, мада је највећи део те регије неплодан. Али, удружени мали произвођачи, уз помоћ државе и Европске уније, овај крај су за само неколико година претворили у водећи повртарски регион у Европи.

Сваке године из пластеника на домаће и инострано тржиште оде 3,5 милиона тона поврћа, а укупна вредност алмеријске пластеничке производње премашује 2,4 милијарде евра годишње. Поређења ради у целој Србији је прошле године произведено укупно 1,4 милиона тона поврћа. Осим финансијских улагања, за овакве резултате у овом делу Андалузије заслужни су пре свега локално становништво и стручњаци који су створили добро осмишљен ланац – од производње расада биљака до продаје и даље дистрибуције плодова. Са овим достигнућима у пољопривреди новинаре из источне и средње Европе недавно су упознали стручњаци из Европске асоцијације за заштиту биљака (ЕЦПА).

– У Алмерији се углавном производе паприка, краставци и парадајз. Производњом се бави око 12.500 фармера који упошљавају 50.000 радника. Али, од тог посла живи око 100.000 људи, јер су ту укључени и они који подижу пластенике, произвођачи фолија, дистрибутери – наглашава Хосе Алијага, локални министар пољопривреде.

Кључно за овакве резултате је то што алмеријски произвођачи имају поверења у колеге из других сектора. У њиховом производном ланцу важан је и „Технобиоплант”, локална фирма која се на три хектара бави искључиво производњом садница. У овим пластеницима се не припремају само испробане расадне врсте, већ се и укрштају како би се за тржиште створиле нове и квалитетније повртарске сорте. На стабљици сваке саднице налази се папирић са подацима о томе ко ју је засадио и ко брине о њој да би се знало ко је одговоран ако се појави неки проблем.

Како би локални узгајивачи производили према истим стандардима и како би постигли што бољу откупну цену окупљени су и у алмеријску унију „Алондига” која даље пласира њихове производе. Овакво удруживање произвођача, према подацима надлежних институција, у нашој земљи не постоји. Колико би оно значило показује пракса алмеријских фармера. Њихово поврће захваљујући тој унији, која снабдева 12 одсто тржишта у Шпанији, на трпезе купаца стигне за свега три дана.

– У току једног дана преко наше берзе прође између 500 и 800 тона поврћа, а рекордни дан до сада био је откуп од 1.500 тона. Две трећине производа локалних произвођача заврши на иностраном тржишту од чега су главни купци Немци и Британци – казује Хесус Баранко, менаџер „Алондиге”.

С обзиром на то да је ЕУ отворено тржиште на коме влада жестока конкуренција поставило се питање како алмеријски произвођачи успевају константно да пласирају своју робу по задовољавајућој цени. Одговор на то европски новинари добили су у истраживачком центру „Лас палмеријас” који поседује лабораторију и 27 пластеника. У овом центру испитују се најпогоднији временски услови за одређене повртарске врсте уз обавезну проверу квалитета земљишта. Непрекидно се испитују и остаци пестицида у усевима како би и произвођачи и купци њиховог поврћа били безбедни. Због константне контроле, у поврћу алмеријских произвођача данас је присутно 0,7 одсто остатака пестицида што је за чак три процентна поена боље од европског просека, па у ову регију хрле и произвођачи из других земаља како би се упознали са праксом шпанских колега.

Присуство остатака за заштиту биља у пољопривредним производима проверава се у акредитованим лабораторијама и у нашој земљи. Али, поједини наши извозници жале се да повремено имају проблема са пласирањем пољопривредних производа због тога што у њима има више остатака заштитних средстава него што је то дозвољено. Како се овакви пропусти не би дешавали, произвођачи у нашој земљи могли би да почну да примењују нека од искустава алмеријских колега. Макар она за која им нису потребна велика улагања.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *