19.11.2015., Политика, Јелица Антељ

Док нас ЕУ опомиње да изменимо закон о забрани гајења и трговине генетски модификованих организама, стручњаци сматрају да са тим не треба журити.

gmo-is and not-300Упркос отпорима Србија мора да промени Закон о ГМО уколико жели да се прикључи Светској трговинској организацији.

Србија мора да промени Закон о ГМО уколико жели да се прикључи Светској трговинској организацији. То у пракси значи да дозволимо промет овим производима. На то нас је прошле недеље још једном подсетио извештај Европске комисије о напретку Србије у придруживању ЕУ у коме стоји да „Србији остаје да усвоји нови закон о ГМО у складу са правним тековинама ЕУ, који би омогућио приступање Србије Светској трговинској организацији”. Иако се многима учинило да је ово нови услов за Србију, то ипак није случај, јер овакав захтев понавља се у сваком извештају ЕК. Да ли је онда улазак Србије у СТО услов за улазак у ЕУ или можемо ли постати чланови ЕУ пре приступања СТО са којом смо иначе у преговорима још од 2005. године?

У Министарству трговине нису одговорили на ово питање, али су нагласили да су предности овог чланства вишеструке.

У политичком смислу чланством у СТО заокружује се припадност једне земље међународном систему, оличеном у УН и СТО као економском делу УН. Чланице СТО готово су све земље света. Од земаља са наших простора, једино БиХ и Србија нису чланице, каже Бојана Тодоровић, помоћник министра трговине и додаје да је ово чланство од капиталног значаја за економски систем земље.

Није само реч о новим тржиштима која су резервисана само за чланице, него, како каже, о стабилности услова привређивања, заштити од нелегалних економских мера других земаља и додатном привлачењу страних инвеститора.

Професор Миладин Шеварлић каже да Србија не би требало да жури са приступањем СТО, јер то није услов за улазак у ЕУ, када ћемо свакако прихватањем европске легислативе морати да прихватимо и те обавезе.

– Зашто журити, када тај период можемо искористити за промоцију земље без ГМО, каже он.

И Бранко Чичић, председник Грађанске иницијативе „Србија без ГМО” сматра да би промена садашњег, иначе одличног Закона о ГМО, на наше тржиште увела неконтролисан увоз ГМО хране, како сточне, тако и оне за људску употребу.

– Нажалост, ни садашњи, врло рестриктивни закон се не поштује и ГМ намирнице долазе на нашу трпезу, иако би се квалитетна контрола могла успоставити. ГМО лоби је јак свуда, не само у нашој земљи и налази начина за пласман ових, за људску и животињску употребу, потпуно неприкладних намирница, каже Чичић.

Недавна одлука већине земаља Европске уније да искористе право и на својим територијама забране узгајање ГМ усева није остала без одговора великих светских ГМО корпорација. Осим оштрих коментара који су се појавили у западним медијима, у којима се критикује такозвана игнорантска политика ЕУ према ГМ производима, ових дана се полемише о томе шта ће по овом питању учинити корпорације које су годинама улагале у ову област и чији су интереси и профит угрожени.

Иако поједине земље постављају питање, да ли би због забране ГМО у неком тренутку могле да сносе финансијске и правне последице због таквих одлука, већина се ипак слаже да одговор на то питање за сада нико не може да пружи. Много тога могло би да зависи од будуће економске сарадње ЕУ и САД, одакле иначе и долазе велике корпорације које се баве ГМО пословима. Економска сарадња о којој се све више говори, додуше још недовољно прецизно, јесте Трансатлантски трговински протокол (ТТИП) између ЕУ и Америке који је и даље врло неизвестан, јер процес усаглашавања иде споро.

Недавно су из Хрватске стигле информације да се један део стручне јавности запитао да ли би „подизање апсолутне баријере према ГМО” евентуално кршило онај део ТТИП-а који, наводно, штити слободу инвеститора и њихова финансијска очекивања.

Реч је о једном врло спорном делу овог споразума који се односи на решавање спорова између држава и инвеститора и могућности да поједине компаније могу тражити велика обештећења ако процене да је држава угрозила њихов капитал променом прописа или закона. У јуну је чак и Европски парламент одложио гласање о препорукама Европској комисији када је реч о овом предмету.

Међутим није само овај део будућег ТТИП споразума споран. Многе друге одредбе поприлично збуњују европске земље које у потписивању једног оваког протокола виде више штете него користи, посебно када је реч о ГМ храни. У Америци, на пример, није обавезно означавати да је храна генетски модификована или третирана хормонима. Управо због тога, постоји страх да би таква храна могла завршити и на европском тржишту на коме је декларисање оваквих производа обавезно. С обзиром на то да је Европа већ учинила поприличне уступке о ГМ семену, даље попуштање би, како сматрају поједини стручњаци, подразумевало да ће америчка прехрамбена индустрија лако продрети на европско тржиште, а са њом и ГМ производи. Због тога се инсистира на томе да ЕУ нипошто не сме одустати од прописа да сваки прехрамбени производ који је генетски модификован има јасно истакнуту декларацију која потрошаче обавештава о томе.

Русија изузетак

Од 28 чланица ЕУ, до сада се 16 њих изјаснило за потпуну забрану, а три за забрану узгоја генетски модификованих организама у одређеним подручјима. Немачка се такође изјаснила за забрану узгоја ГМО, изузев у научно-истраживачке сврхе. Међутим, када је реч о промету ГМО производа, ситуација је другачија.

Пошто су чланице СТО, земље ЕУ не могу да уведу забрану промета ГМО производа. Русија је једина земља која је и после чланства у СТО увела забрану увоза и промета ГМО и ГМ производа. Србија би као чланица Светске трговинске организације била обавезна да дозволи промет ГМО.

Иначе, у нашој земљи важи закон из 2009. године, који забрањује увоз, узгој, прераду и промет ГМО и производа од ГМО. Нема ни обележавања производа који садрже ГМО, јер не могу да стигну на тржиште.

Инспекција моментално забрањује увоз било чега што садржи мање од процента ГМО, а у Србију не може да уђе семе које садржи више од једног промила ГМО.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *