27.11.2015., Агроклуб

Упркос чињеници да пољопривредници имају све мање новца и да је њиховој делатности потребна финансијска инјекција уочи сетве, те да се из тих разлога често задужују по неповољним условима, радионица одржана у оквиру едукативног каравана „Жетва за сетву“ у Зрењанину, није забележила велику посећеност.

predzetveno_finansiranjeУ оквиру радионице представљен је Закон о финансирању и обезбеђивању финансирања пољопривредне производње који је усвојен у новембру 2014. године, а ступио на снагу 1. јуна ове године. Закон о преџетвеном финансирању је иновативно решење финансирања пољопривредне производње који пребацује тежиште финансирања са јавног на приватни сектор.

Свака помоћ добро дошла!

Мирослав Вуков из Зрењанина обрађује 40 хектара земље. Половина је у власништву, а остатак је закупљена земља. Код овог ратара сваке године је заступљено тропоље, на 20 ха је пшеница, а по 10 ха резервисано је за сунцокрет и за кукуруз. „Сопственог новца имамо све мање. Морамо да се задужујемо да би покренули циклус производње. Наша производња траје најмање годину дана и не можемо увек све да исфинансирамо.

Управо зато нам је добро дошла свака помоћ. Важно нам је да од припреме земље, преко сетве, прихране, заштите па до жетве, све буде квалитетно одрађено. Све то доводи до доброг рода који ће исплатити сваки трошак улагања“, објашњава Вуков.

Овај систем пољопривредницима треба да омогући да лакше дођу до краткорочних финансијских средстава и то у тренутку када им је новац највише потребан, када су велика улагања, а то је на почетку производног циклуса и то залагањем будуће производње, која у тренутку добијања кредита физички не постоји.

Заинтересовани су и повртари

Ово је начин алтернативног финансирања пољопривредне производње, пре свега индустријског биља попут сунцокрета, соје, шећерне репе, уљане репице. Нема законске сметње да то буду и неке друге биљне културе.
Произвођачи поврћа, воћа и цвећа са подручја Града Зрењанина окупљени у доо „Царска башта“ из Мужље заинтересовани су за овај модел финансирања. „Царска башта прати све моделе финансирања повртарске производње. Ово што смо чули нам је интересантно. Ако смо добро схватили тумачење овог Закона, најпре се процени вредност производње на њивама, и на основу те процене добије се јефтини кредит који се може уложити у репроматеријал. Ова презентација за нас је веома значајна јер понуђени модел желимо да применимо и у повртарској производњи“, каже Ђула Мадарас, директорка „Царске баште“.

Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) и Организација Уједињених нација за храну и пољопривреду (ФАО) помогле су Министарству пољопривреде и заштите животне средине у изради овог Закона, његовој имплементацији, а финансирали су и израду Регистра залога који води Агенција за привредне регистре.

Овај модел је направљен по угледу на модел који се већ примењује у Бразилу, тако да није новина.

Средства се враћају у новцу или у роби

Циљ закона је да успостави систем финансирања који ће омогућити пољопривредницима да на лакши и повољнији начин дођу до новца онда када им је он најпотребнији, а то је пре почетка пољопривредне производње. Ради се о краткорочним средствима, кредитори су комерцијалне банке, али и индустрија, трговинске куће, а пољопривредници ће добијена средства, према уговору са повериоцима, враћати у новцу или роби.

„Основна гаранција по овом закону је будући род, односно онај род који се финансира. Пољопривредник који нема средстава, може да заложи будући род. То не значи да и друга обезбеђења неће бити актуелна као и до сада. Закон регулише ову материју на подробан начин, што омогућава повериоцима и дужницима, односно и финансијерима и пољопривредним произвођачима, сигурност. Самим тим обезбеђује се и више средстава. Он не лимитира пословни однос. То може да буде неки велики аранжман, значи велике кооперантске фирме, а може да буде и између два физичка лица. То ће све тржиште да регулише. Закон је добар и за финансијере, јер добијају сигурност. Са друге стране, добар је и за пољопривредне произвођаче, јер им пружа могућност да обезбеде јефтинија новчана средства,“, оцењује Александар Милошевић, правни консултант ЕБРД.

Када кредит дође на наплату по року доспећа, тада је већ доспео и род на њиви. Уколико пољопривредник не испуни своју обавезу, залог се може активирати и тај род продати. Очекивања су да се велики број банака и прерађивача укључити у овај систем, да они буду на страни повериоца, односно да нуде финансијска средства пољопривредницима. На овај начин можда доћи и до понуде нових банкарских кредита који ће управо залогу будућег рода користити као нови банкарски производ.

Залог у будућем роду, гаранција може бити и непокретност

Уговори о финансирању производње региструју се у Агенцији за привредне регистре. „Регистрацијом уговора о финансирању пољопривредне производње добија се на транспарентности тих уговора и у сваком моменту и финансијери и пољопривредници могу да виде колико је ко задужен по уговорима, односно ко су лица која дају финансијска средства за финансирање будуће пољопривредне производње“ рекла је представница Агенције Бранка Мандић.

Закон отвара могућност да већи број корисника дође до овог финансијског инструмента. Са друге стране овај однос се институализује, уводи се транспарентан систем. Осим гаранције залоге у будућем роду, као гаранција може се узети и непокретност. Закон о преџетвеном финансирању на снагу је ступио 1. јуна ове године и како је тада и најавило ресорно министарство, друга половина ове и прва половина наредне године биће посвећене промоцији овог финансијског инструмента међу банкарским сектором, прерађивачком, односно прехрамбеном индустријом, пољопривредницима, њиховим удружењима и свима онима који могу бити потенцијални корисници.

Едукативни караван „Жетва за сетву“ одржава се у 15 градова и општина у Србији. Организатори су Министарство пољопривреде и заштите животне средине, Организација Уједињених нација за храну и пољопривреду и Европска банка за обнову и развој.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *