04.12.2015., Новости , Д. Маринковић

Домаћа индустрија шећера у проблему, јер од следеће године ЕУ укида увозне квоте за овај производ. Ове године биће произведено око 300.000 тона шећера, готово упола мање него прошле.

secer_kvotaЕВРОПСКА унија следеће године укида квоте за шећер, а државе ЕУ ће задржати субвенције које дају својим произвођачима. На наше тржиште ће онда нагрнути јефтин шећер из Европе. Домаћа индустрија шећера имаће проблему, јер са постојећом производњом од око 300.000 тона слатког кристала годишње, као ове сезоне, много су нам постојећи погони за производњу шећера, колико их сада има.

Прошле године, према подацима Привредне коморе Србије, производња шећера износила је 545.957 тона, што представља количину која задовољава домаће потребе, али и квоту за извоз у ЕУ, по преференцијалном статусу у количини од 181.000 тона. Ове сезоне, међутим, неће моћи да се испуни извозна квота, јер најпре морамо да подмиримо сопствене потребе, које су око 180.000 тона.

– Ове године биће произведено испод 300.000 тона шећера, готово упола мање него лане и неће бити довољно за извозну квоту од 181.000 тона – каже за „Новости“ Олга Чуровић, директорка Пословне заједнице за индустријско биље. – Да би задовољиле домаће потребе, шећеране ће морати мање да извезу, па је велико питање како ће се пословати следеће сезоне. Кључни проблем је у томе што код нас нема посебних подстицаја за произвођаче репе. Све мање се исплати ратарима производња репе, јер шећеране неће имати пара да им плаћају цену коју добијају пољопривредници у Европској унији.

У Пословној заједници за индустријско биље наводе да су наше фабрике све мање конкурентне, а производња скупља, јер цене шећера диктирају светске берзе. Шећеране су рационализавале производњу, али је проблем што сада више од половине трошкова одлази на репу. Дакле, неопходне су субвенције, како би ова привредна грана опстала и опет доносила значајан девизни прилив држави. Зарада од извоза шећера 2013. године била је 171 милион евра, лане 140 милиона, а ове и следеће године тек ће се видети.

– Чињеница је да је значајна грана аграра у опасности – тврди Чуровићева. – Колико је алармантна ситуација, показује податак да је лане репа засејана на 70.000 хектара, а ове је није било на више од 42.000 хектара.

Пољопривредник у ЕУ, приликом откупа шећерне репе, добије 35 евра по тони, при томе му осам до 10 евра, кроз субвенције, даје држава или неки фонд, а 25 до 28 евра шећерана. У Србији, међутим, свих 35 евра мора да плати шећерана, због чега су наше фабрике све мање конкурентне, а производња скупља.

– Очекујући промене у статусу шећера у Европској унији, које се огледају у укидању квоте за производњу шећера, чиме ће само велике шећеране у ЕУ моћи да опстану, домаћи произвођачи затражили су субвенционисање примарне производње шећерне репе – каже Ненад Будимовић, секретар удружења за аграр ПКС. – Траже и пом оћ државе за пробијање на велико руско тржиште, договором две земље за добијање преференцијалног извоза шећера у Руску Федерацију. Упркос смањивању производње шећера на светском тржишту, очекује се стабилна снабдевеност светског тржишта овим производом услед постојања залиха.

ГДЕ СМО ИЗВОЗИЛИ

ПРОШЛЕ године извезли смо значајне количине шећера. Извоз слатког кристала у 2014. износио је 236.059 тона, а највише смо 61 одсто укупног шећера пласирали на тржиште ЕУ. Највише у Румунију 22,9 дсто и Грчку (12,2), затим Италију (9,3), Мађарску 7,2 одсто и др. Што се земаља у ЦЕФТА региона тиче, највише смо извезли у Македонију 15,3 одсто и БиХ 14,3 одсто.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *