22.12.2015. , Политика , Ивана Албуновић

Престанак вакцинације и добијање статуса државе слободне од свињске куге није аутоматска улазница на европско тржиште. Корист је слободан и олакшан друмски транспорт кроз државе Уније до руског тржишта.

Србија ће наредне године највероватније престати да вакцинише свиње против класичне куге, али и поред тог видног напретка у сузбијању и искорењивању те болести, минималне су шансе да ћемо само на основу те чињенице моћи да извозимо свињско месо и прерађевине у Европску унију, сматрају стручњаци.

svinje_za_rusijuЗбог коришћења вакцина за сузбијање ове заразне болести ЕУ је још пре десетак година забранила увоз, па чак и превоз камионима кроз земље чланице меса и прерађевина из Србије.

Mинистарство пољопривреде недавно је објавило да последњих пет година није регистрован ниједан случај свињске куге што „отвара могућност стицања статуса земље слободне од ове болести па тако и несметаног извоза меса”.

 – Добили смо шест милиона доза за вакцинацију свих грла у 2016. Надамо се да ћемо ускоро и обуставити вакцинацију – изјавили су недавно из овог министарства за „Политику”.

Незванично се помиње и потпуни преокрет у сузбијању те болести – оснивање такозваног Националног компензационог фонда који треба да представља гаранцију за надокнаду штете узгајивачима (за уништавање стоке) у случају да се болест поново појави, што се до сада сматрало скупљим и ризичнијим решењем.

Добијање статуса земље у којој нема свињске куге, подсећају стручњаци, није нити може бити аутоматска улазница за европско тржиште. За почетак биће добро да бар имамо слободан и олакшан друмски транспорт кроз државе Уније до руског тржишта.

Војислав Станковић, аграрни аналитичар, истиче да су количине свињског меса које се тренутно производе у нашој земљи око 280.000 тона годишње.

– Ми немамо шансе на тржишту ЕУ која задовољава своје потребе за свињским месом, а има и вишкове. Треба да се окренемо руском тржишту и чланицама ЦЕФТА – Македонији, Црној Гори и Републици Српској – каже Станковић.

Србија, с друге стране, постаје све већи увозник свињетине. Наше куповине те врсте меса расту из године у годину од десет до 15 одсто , јер је наша сточарска производња уситњена и подложна циклусима с великом и, одмах потом, ниском понудом. Великим трговинским ланцима и прерађивачима много је лакше и јевтиније да увозе дубоко замрзнуто месо. Парадоксална је чињеница да је Србија ове године увезла замрзнутог свињског меса за 31 милион долара, а да је са друге стране због великих домаћих вишкова и притисака фармера у два наврата организован интервентни откуп свиња преко Робних резерви.

– Да бисмо у годинама које долазе повећали извоз морамо да обавимо још много посла. Да подигнемо стандарде производње, радимо више на маркетингу, задржимо конвенционалну производњу. Имамо свега неколико великих фарми које имају све потребне сертификате за извоз – каже Станковић.

Међу агроекономистима нема много оптимизма у погледу већих изозних могућности у ЕУ, јер Европа ни сама не зна шта ће са својим вишковима свињетине због забране извоза на руско тржиште. Наши фармери не могу ни по ценама да парирају европској конкуренцији. Недавно је после састанка министара пољопривреде ЕУ у Бриселу најављено да ће почетком 2016. највероватније бити покренут нови програм помоћи за складиштење свињског меса. Према подацима Европске комисије, цена свињетине у септембру је била 152 евра (за 100 килограма) што је 15 до 20 евра мање од просека за период од 2010. до 2014.

Циљ је да се тржиште растерети тако што ће се повећати привремене залихе, а новим програмом ће бити обухваћено и складиштење сланине, преноси Еуроактив. Међутим, ЕК не очекује да ће доћи до битнијег опоравка извоза меса из ЕУ у Русију све и да се укине забрана увоза, због подстицања домаће производњу свињетине у Русији и економске ситуације. Како се наводи, готово све чланице ЕУ повећале су производњу свињетине а доминантно алтернативно тржиште ЕУ је Азија. Интересантно је да је у првој половини године заједничко европско тржиште забележило раст извоза од 15 одсто због раста тражње у Кини, Филипинима, Грузији па и балканским земљама.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *