30.12.2015., Дневник

Посланици Скупштине Србије усвојили су данас измене Закона о пољопривредном земљишту, које, поред осталог, предвиђају да више правних лица могу да закупе до 30 одсто државне земље у свакој општини на период од 30 година.Омогућено је пољопривредницима који имају до 30 хектара обрадивог земљишта да купе до 20 хектара, уз рок отплате до десет година.

zakon-o_zemljistu-izmeneУсвајање тог акта пратили су протести опозиције, који су тврдили да се закон доноси како би државно земљиште било продавано странцима и људима блиским власти, као и пољопривредника, који су протествовали против његовог доношења пре неколико дана испред Дома Народне скупштине.

Министарка пољопривреде Снежана Богосављевић Бошковић демантовала је те наводе током скупштинске расправе, наводећи да он ниједним својим чланом не предвиђа продају државног земљишта странцима.

Законом је уређено је и питање давања на бесплатно коришћење пољопривредног земљишта које није било предмет закупа најмање последње три агроекономске године и није било предмет коришћења, а које остане неиздато након окончања поступка давања у закуп у одређеној јединици локалне самоуправе.

То ће бити решено на начин да може да се да на коришћење правним и физичким лицима за пољопривредну производњу на период до пет година, као и могућност продужења периода коришћења тог земљишта до 25 година под условом да пољопривредни инспектор утврди да се то земљиште обрађује, с тим да се пољопривредно земљиште у површини од преко 10 хектара даје на коришћење лицима која поднесу захтев за давање сагласности на инвестиционо улагање.

Продужен је период давања у закуп са 20 на 30 година, а прописано је и првенство закупа по основу инвестиција тако што се инвеститорима по први пут даје могућност закупа пољопривредног земљишта у државној својини и то на период до 30 година.Предвиђене су и новчане казне за бесправно коришћење земљишта, што би, према мишљењу Владе Србије, требало значајно да умањи бесправно коришћење пољопривредног земљишта у државној својини, јер до сада нису постојале одредбе за узурпацију.

Закон предвиђа пооштравање санкција за узурпаторе државног пољопривредног земљишта, али и локалне самоуправе које не поштују рокове и процедуре у доношењу и спровођењу годишњег програма заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта.Уводе се казне за узурпаторе у висини троструког износа највише постигнуте просечне цене закупа на територији округа, а ако је узурпатор НН лице јединица локалне самоуправе може да донесе одлуку о скидању усева.

Од укупно око 830.000 хектара јасно идентификованог државног пољопривредног земљишта у закупу се годишње нађе свега око 30 одсто расположивих површина – у агро-економској години 2014/2015 у закупу је око 260.000 хектара и по том основу остварен је приход од 51 милион евра, рекла је министарка Богосављевић Бошковић током скупштинске расправе.

„Јасно је да је око 570.000 хектара државног земљишта издвојено, не издаје се, односно налази се у сивој зони“, рекла је она.Скупштина Србије усвојила је и Закон о заштити земљишта, којим се регулишу питања од изузетног значаја за очување земљишта као јединог необновљивог природног ресурса.

Тај закон предвиђа обавезе превенције и мере заштите у области пољопривреде, индустрије, вода, водопривреде и отпада, што ће повећати степен одговорности свих субјеката у систему заштите.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *