15.01.2016., РТС

Извоз свињског меса из Србије у Русију је у првих 11 месеци 2015. године опао за 35 до 40 одсто у односу на 2014. годину, али је забележено повећање извоза сира и јабука, изјавио је секретар Удружења за пољопривреду Привредне коморе Србије Ненад Будимовић.

izvoz_rusijaСекретар Удружења за пољопривреду Привредне коморе Србије Ненад Будимовић каже да је у 2015. години извезено 10.000 тона свињског меса, а 2014. године 14.000 тона.

„То је пад од неких 35 до 40 одсто. Чињеница је и да су ови производи много јефтинији 2015. него 2014. били и то је вероватно разлог, јер можда би извоз ових производа био и већи. То је вероватно утицало на пад извоза и наша месна индустрија је зато одустала од тог аранжмана“, рекао је Будимовић.

Он је на седници Скупштинског Одбора за пољопривреду рекао да цена свињског меса износила 3,27 долара по килограму у 2014. години, а 2015. око 2,2 долара по килограму.

Будимовић је казао да се бележи повећање извоза сира и јабука у Руску Федерацију и додао да је за око 25.000 тона више извезено тих производа у 2015. него 2014. године. Он је новинарима казао да и ове две врсте производа прати пад цена по килограму.

Извоз јабука бележи пораст и у првих 11 месеци 2015. је износио 132.000 тона , а 2014. години у Русију је извезено 107.000 тона јабука.

Извезено је 6.100 тона сира 2015. године, а 2014. године 5.000 тона, додао је Будимовић.

Упитан како опоравити пад извоза, Будимовић је казао да је битно да сви објекти који су спремни за извоз искористе капацитете, али и да би требало кренути у решавање питања транспорта.

„Један од добрих предлога је да транспорт иде Дунавом. Требало би на државним нивоима да се покрене, односно и према ЕУ и Русији да се обезбеде пловила и контејнери са терморежимом“, рекао је Будимовић.

Удружење за пољопривреду ПКС покренуло иницијативу да се бели шећер као производ изузме из Протокола 1 у спољно-трговинском аранжману са Руском Федерацијом, односно да се изузме царинско оптерећење које сада износи око 300 долара по тони белог шећера.

„То је аутоматски неконкурентно за наше произвођаче“, рекао је Будимовић.

„Долази до пада квота за производњу шећера у ЕУ 2017.године. Имамо последњи тренутак као могућност да реагујемо и да кренемо са инцијативом према Руској Федерацији, то мора бити на међуудржавном нивоу. Тај потенцијални вишак који је реалан да се произведе и реализује од 200.000 тона би могао да буде усмерен према Руској Федерацији под оваквим режимом, а то не би угрозило производњу шећера у РускојФедерацији“, рекао је Будимовић.

Вршилац дужности директора Управе за ветерину Миодраг Петровић каже да 48 објеката за прозиводњу хране животињског порекла могу сваког момента да извозе у земље Царинског савеза и Руске федерације.

Саветник премијера за пољопривреду Драган Гламочић рекао је да је то проблем комплетне државне управе, односно да је евидентно да негде постоји мањак, а негде вишак људи и да ће се „у наредних годину дана то нивелисати“.

Он је казао да Управа за ветерину има право на агажовање 10 одсто људи на основу привремених и повремених послова, а да је ангажовала свега пет одсто.

„Управи за ветерину је стављено на располагање само пет одсто и треба да се изврши притисак да се додатни број људи бар на тај начин запосли и да се направи добра расподела посла“, рекао је он.

Гламочић је навео пример Управе за аграрна плаћања која је добила могућност да ове године запосли 103 људи. Како је казао, конкурс ће врло брзо бити покренут, а новац за то је обезбеђен.

Упитан како подићи количину меса и млека која се извози, Гламочић је казао да се то не може преко ноћи и да производња мора бити дугорочна и мере аграрне политике стабилне, што ће, подвукао је, дати резултате наредних година.

Гламочић је казао и да ће исплата новца пољопривредницима по основу субвенција за прошлу годину почети током овог месеца, а други део ће им бити уплаћен у фебруару или марту.

Председник скупштинског Одбора за пољопривреду Маријан Ристичевић рекао је да би Управа за ветерину требало боље да прерасподели запослене. Према његовим речима, нема мало инспектора, јер у Србији кланична индустрија ради са 30 одсто капацитета.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *