08.04.2016. РТВ , Ана Ребић

КРАГУЈЕВАЦ – Најава укидања прелевмана додатно је забринула и сточаре из Шумадије јер се суочавају са све већом неизвесношћу када је пласман млечних производа на домаће тржиште у питању.

prelevmani-ukidanjeСточари су прелевмане који служе за изједначавање цене млека са ценом киселомлечених производа које увозимо из Европске Уније схватили као једну врсту заштите па би се њихово укидање директно одразило и на пласман домаћих млечних производа.

И пољопривредника Ивана Јовановића, из села Бечевица, који има 37 грла и дневну производњу од око 300 литара млека брине неизвесна ситуација.

„Тешка је ситуација када је у питању производња млека, али уопште и у целој пољопривреди је тако. Производња млека је једна од најскупљих производњи и у њој има најтежих послова. Ја не знам шта ће бити са овим укидањем и увозом млека из ЕУ и до чега ће то довести, али свакако ће нас угрозити доста. Ми се бавимо мешовитом производњом јер обављамо и ратарске послове, производимо храну за стоку и наравно да смо угрожени са свих страна. Ми смо ионако тешко опстајали“, каже Јовановић.

Стручњаци се слажу са пољопривредницима да су прелевмани битни за заштиту производње млека и млечних производа у Србији.

Међутим, истичу и то да треба имати у виду да је отварање нашег тржишта земљама Европске Уније и прикључивање ЦЕФТА довело и до одређених услова које морамо да испунимо.

„Уколико би се прелевмани укинули дошло би до увоза млека из ЕУ. Фармери у Немачкој, Холандији, Данској имају много боље услове за рад. Много су јачи, већа су газдинства, са бројнијим грлима а самим тим са том количином дошло би до великог удара на нашег произвођача. Проблем је такође настао и око субвенција за земљиште где је настало смањење по хектару што је по мени једна мера која је вероватно требала сукцесивно да се спроводи, а не наглим смањењем са скоро двотрећинским смањењем тих подстицаја“, директор Удружења одгајивача говеда сименталске расе Саша Костић.

Смањење субвенција за земљиште погодило је индиректно пољопривреднике из Шуамдије јер су у припреме за сетву ушли очекујући да ће моћи да аплицирају за већа средства од датих.

„Субвенције су остале по грлу како сам чуо 25.000, а за земљу је нешто укинуто на пола и 6.000 је по хектару. Ту је укључено све и гориво и ђубриво у тих 6.000. Прошле године је рецимо било 12.000. Нормално да ће да нам буде теже јер опет приходи су мањи, а тих 6.000 нам је значило доста и шта сада ми ту да радимо, тако је изгласано. Имамо у плану ове године изградњу наше мини млекаре да би, ето, још мало увећали приходе са тим“, Иван Јовановић.

„За наше пољопривреднике су најважније три ствари када је било која производња у питању. То је стабилна цена, затим требало би да инпути буду приступачни и да пласман буде обезбеђен. То су три ставке у тржишној економији које су тешко оствариве, али држава, локална самоуправа, људи који се баве тиме морају да омогуће те ствари да би се кренуло напред“, Саша Костић, директор Удружења одгајивача говеда сименталске расе.

У ситуацији где се пољопривредници суоачавају са све већим трошковима производње, смањеним субвенцијама и несигурношћу на тржишту за сточарство у Србији је најбитније да се обезбеди сигуран пласман производа.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *