09.04.2016, РТС

Србија има велике могућности за рибњачки узгој шарана и пастрмке које нешто чешће једемо у време поста и верских празника. Тада се ретко ко интересује за порекло рибе. Статистика каже да само трећину шарана и пастрмке сами произведемо. Другу трећину те рибе увеземо из земаља у окружењу, а морску и из најудаљенијих крајева света.

ribarstvo_nelegalnoЧешће него иначе, али и даље ретко, риба је током поста на трпезама грађана Србије.

Где је узгајана купци би ипак требало да знају будући да трећина рибњака послује ван легалних оквира. Рибњак Пољопривредног факултета у Радмиловцу већ деценију ради селекцију висококвалитетних, чипованих матица за приплод.

Стручњаци кажу да би таквих примера било више када би подстицаји били већи од садашњих 10 динара по килограму шарана и пастрмке.

„Сав нелегалан ток рибе би се свео у такозване ‘беле токове’ и онда би у буџету било исто новца, можда чак и више, а сви би имали користи. У статистици би имали званичне, реалне податке па не би имали проблеме које ћемо имати у планирању и тражењу средстава из ЕУ фондова“, каже професор са Пољопривредног факултета у Београду Драган Марковић.

Недавне измене закона о сточарству, донеле су две новине за рибарство али и за потрошаче. Граничну инспекцију која ће контролисати да ли су увезени производи рибарства сертификовани по европским, еколошким стандардима и реекспортне извозне дозволе.

„Оне потврђују да та риба која се извози из Србије потиче од легалног рибарства, та потврда омогућава нашим објектима којих има 11 са дозволом за извоз у ЕУ, да неометано извозе из Србије“, каже Мирко Новаковић из Министарства пољопривреде.

Рибарство има велики економски потенцијал, али и више од тога поготово за земљу која је једна од водећих у свету по броју кардиоваскуларних обољења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *