23.04.2016., Дневник , Д. Урошевић

У Србији све мање пара има за храну и у паду је потрошња свих прехрамбених производа, а нарочито меса и млека. Ако се потрошња намирница у прошлој години упореди с вишегодишњим просеком од 2008. до 2014. године, види се да нам је на трпезама мање и воћа и поврћа, па и хлеба и пецива. Није ни чудо када се зна да сваки члан домаћинства у Србији месечно за храну на располагању има 61 евро, дакле тек по два евра дневно за три оброка.

hleb_mesto_mesa– Пад потрошње се пре свега односи на свињско и јунеће месо и млеко. У Србији је годишња потрошња свежег меса по глави становника у 2015. години износила око 39 килограма, од чега јунећег и говеђег три килограма, свињског 14,5, јагњећег 0,9, живинског 16,8 и рибе 3,9 килограма. Све је то више него скромно у поређењу с појединим земљама у ЕУ. У Европској унији свежег меса су трошили око 65,5 килограма. За годину становници тих земаља поједу 10,7 килограма јунетине, 31,4 килограм свињског меса, а живинског 21,6 – каже за „Дневник“ аграрни аналитичар Војислав Станковић, који је анализирао податке Агенције за статистику ЕУ – Еуростата и поредио их за званичним подацима српске статистике.

Он наводи и да је потрошња крављег конзумног млека (без прерађевина) од 46,2 литара по становнику у Србији значајно мања у односу на ону у ЕУ, где је 90 литара. Рецимо, Аустријанци попију 81 литар годишње, Немци 74 литра, Грци 69 литара …

Интересантно је погледати податке о потрошњи хлеба у нашој земљи. У 2015. години те намирнице смо трошили више него годину раније. Лане је сваки члан домаћинства у Србији појео 102,3 килограма, а 2014. – 99,8 килограма. Више смо прошле године јели и живинског меса него у 2014.

– Потрошња хлеба и пецива, као и живинског меса лане је порасла, али то је, нажалост, знак да је порасло и сиромаштво. То је храна коју више купују грађани с ниским примањима. Истовремено, пала је продаја скупљих врста меса, попут јунетине и говедине и она је на најнижем нивоу – каже Станковић.

Подаци које је тај стручњак доставио „Дневнику” показују и то да је лане сваки члан домаћинства у Србији појео 52,4 килограма воћа, док је годину раније могао да приушти и даље минималну количину, али ипак више од тога – 53,9 килограма. Два килограма воћа мање купили смо него од  2008. до 2014. године, а још је већи пад потрошње поврћа – 122,9 килограма у 2015. спрам 131,4 килограм у претходних седам година.

– Низак животни стандард становништва у Србији, који се граничи са сиромаштвом, доприноси томе да је домаће тржиште ограничавајући фактор за рационално коришћење значајних агроеколошких, производних и људских ресурса па излаз из постојеће ситуације треба дугорочно тражити у извозној оријентацији пољопривреде као основном услову повећања укупне ефикасности агроиндустријске производње и њеног бржег уклапања у светско тржиште и европске интеграционе процесе – поручује Станковић.

И риба отпливала са стола

У периоду 2008–2014. у просеку је сваки члан домаћинства у Србији трошио 4,5 килограма рибе, а лане се још понека измигољила – остало је 3,9 килограма. Мало више смо трошили уља (лане 12 литара, а у претходних седам година у просеку 11,4). О томе колико су нам трпезе сиромашне квалитетнијом, односно скупљом храном говори чињеница да смо маслаца трошили тек 200 грама годишње.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *