23. 04.2016., Новости, Владимир Илић

Јагодичасто „црвено злато“ за нашу земљу најпрофитабилнији извозни артикал већ дуги низ година. Са 79.000 тона лане „прваци света“. Посао и за 150.000 људи

maline_fabrikeМАЛИНА за нашу земљу у последњим годинама представља најпрофитабилнији извозни артикал, чија вредност достиже у неким годинама и више од 200 милиона евра. Нето девизни ефекат од укупне вредности износи око 90 процената. Према подацима Међународне организације произвођача и прерађивача малине, са произведених 79.000 тона, највећу производњу у прошлој години имала је Србија, затим САД, са 66.000 тона, трећа је била Пољска – 60.000 тона, а четврто место заузео је Чиле са 38.000 тона.

У производњи, преради и пласману домаће малине ангажовано је од 30.000 до 35.000 запослених с пуним фондом радних часова, а повремено у овом послу ради чак око 150.000 људи. То значи да су малињаци заправо највеће фабрике на отвореном у Србији!

Научни сарадник др Александар Лепосавић из чачанског Института за воћарство, који одлично познаје стање у малинарству, и који ће крајем маја на 10. интернационалном семинару јагодичастог воћа у Чилеу бити једини представник из Европе, каже да је, од настанка велике економске кризе у нашој земљи, малина један од значајнијих производа српске привреде. Према његовом мишљењу, разлог томе је што се од почетка седамдесетих година прошлог века до данас значајно проширују производни засади малине, изграђују расхладни капацитети и повећава извоз, али и због тога што је у овом периоду дошло до заостајања у развоју и пропадања више других привредних грана и делатности.

– Због још израженије стагнације привреде у нашој земљи последњих година код нас долази до непланског, а у 2015. и 2016. години и до стихијског повећања производних површина. Слична ситуација је и у земљама окружења. Нажалост, повећење производних површина није праћено и повећањем приноса и квалитета. Засади малине се подижу чак и у условима непостојања минимума услова за економски исплативу производњу малине – рекао нам је

С друге стране – наставља др Лепосавић –  перспектива извоза је врло добра, јер малина, поред осталог, има епитет еколошке, односно „здравствено безбедне“ хране, тако да се извоз може, уз одговарајуће маркетиншке мере, и повећати, јер постоји значајна и стабилна извозна тражња.

Највећи део извоза остварује се ка западноевропским земљама, Јапану и САД у смрзнутом стању. Ово су уједно и најразвијенија и најзахтевнија тржишта када је реч о квалитету и безбедности, тако да се сваке године пред наше, али и прозвођаче малине из других крајева света постављају све строжи критеријуми.

Др Лепосавић истиче да, засада, на светском тржишту свежих плодова Србија нема много тога да понуди. Што се тиче тржишта смрзнуте робе, ту су инострани купци рекли своје. Неприкосновено прво место у погледу технолошких својстава има виламет произведен у типичним агроеколошким условима западне Србије, у чијим је брдско-планинским подручјима сконцентрисано две трећине производње најквалитетније малине у нашој земљи.

С обзиром на привредни значај малине, пре свега у извозу, приходу породичних газдинстава и преради, др Лепосавић сматра да треба подржати иницијативу за формирање националног савета за малину на свим нивоима, јер „то је наш извозни производ, препознатљив на светском тржишту по количини и квалитету“.

Производња расте

Производња малине у свету последњих деценија бележи тенденцију раста. Највећи обим производње остварује се у Европи (више од 60 одсто), затим у Северној Америци (САД, Канада), Јужној Америци (Чиле и Аргентина) и Азији (Кина).

По убраним количинама, на европском континенту на првом месту је Русија, затим следе Србија, Пољска, Украјина, Мађарска, Француска, Шпанија… Међутим, највећа робна производња остварује се у Србији, јер се више од 95 процената свежих и прерађених плодова малине пласира на светском тржишту.

Мањак радне снаге

Посебну пажњу, сматра др Лепосавић, треба посветити безбедности и здравственој исправности производа које нудимо и садржају пестицида.
– У циљу стабилизације производње малине у нашој земљи треба размишљати о увођењу одређеног подстицаја на сваки извезени килограм малине. Од утврђеног износа подстицаја, део треба издвајати за стимулацују примарних произвођача, део за ангажовање ефикасне стручне службе на терену, а део усмерити на истраживања и развој тржишта – закључује др Лепосавић, и упозорава да оно што се може јавити као проблем због све већих површина под малином у нашој земљи јесте недостатак радне снаге.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *