05.06.2016., РТС

Ивањички кромпир, сјенички сир, сјеничка стеља и власински мед ускоро добијају заштићено географско порекло. То су производи који су настали као резултат традиције, знања и вештина, које се вековима преносе са колена на колено, и поднебља.

zasticeno_porekloДомаћим производима са заштићеном ознаком географског порекла, ускоро ће се придружити и ивањички кромпир, сјенички крављи сир, сјеничка стеља и власински мед. Европска унија и Влада Швајцарске кроз програм Европски прогрес финансираће процедуру заштите тих традиционалних производа.

Уз чувени овчији сир и месо сјеничке јагњади, већ заштићеног географског порекла, сјенички сточари очекују ову ознаку за још два производа: сјенички крављи сир и сјеничку стељу.

„То су производи који су настали као резултат традиције, знања и вештина, које се вековима преносе са колена на колено, и поднебља“, каже Славиша Думић, председник Удружења „Сјеничко јагње“.

На јединствену, а стару технологију, позивају се и произвођачи сира, који, док зри, због ферментације, пролази кроз три температурна периода, а производња почиње одмах после муже.

„Од момента муже до трпезе, ако ћемо прави сјенички сир, то је 60 до 90 дана. Он има пикантан укус, боју, мирис, све има своје“, каже Нехрудин Селмановић из Брезе код Сјенице.

Млеко од кога настаје сир, мора имати јасно дефинисане границе одређених параметара који се контролишу у лабораторији.

„То су маст, протеин, лактоза, сува материја и тачка мржњења млека. Само у границама тих параметара је сјенички сир са ознаком заштићеног географског порекла“, каже Јасмина Тандировић, инжењер технологије.

И када је аутентичност потврђена, још није све готово.

„Циљ Прогресовог пројекта је да наши производи добију овлашћене, сертификоване кориснике, да би као такви изашли са маркицом коју издаје Министарство пољопривреде, и били препознатљиви на тржишту Србије и ЕУ“, каже Есад Хоџић, директор Регионалног центра за развој пољопривреде.

Са истом надом, ознаке географског порекла очекују и у ивањичком крају, за свој кромпир посебног квалитета, јер се на овим висинама и овом тлу, сувим ратарењем, много мање хемијски третира.

Миле Богдановић из Кушића код Ивањице каже да је тај кромпир и биолошки вреднији, а не само здравији.
„Само поднебље, клима, планински предели, јако здраво. То је ивањички кромпир, познат у бившој Југославији“, рекао је Мирко Драшковић из села Мочиоци код Ивањице.

Предност заштићених производа су конкурентност и додатна вредност. Потрошачи све више траже, а регистрацијом назива производа са ознаком географског порекла и на нивоу ЕУ, Србија ће своје производе учинити препознатљивим и на том тржишту.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *