08.06.2016., РТС

Живинарство је једна од најмање субвенционисаних грана пољопривреде, а за гушчарство на пример подстицаји уопште и не постоје. Гушчију џигерицу као веома ексклузивну и скупу робу углавном увозимо, а они који у Србији и успеју да је произведу, не могу да је продају ресторанима и продавницама будући да специјализоване кланице готово не постоје. Стручњаци траже да Министарство пољопривреде што пре донесе дуго најављивани правилник који би поједноставио и појефтинио изградњу мини-кланица на самом газдинству.

guskeДо пре 30 година, у Телечки надомак Сомбора није било куће у којој се нису узгајале гуске. Месо и перје су предавали задрузи, а гушчија џигерица завршавала је на француској трпези. Данас се у том месту том производњом бави само породица Варга.

„Наша фамилија то ради већ 40 година и људи већ знају за нас, а производе продајемо преко препоруке. Имамо сад до 150 гусака зато што не можемо да продамо више, иначе бисмо могли да држимо 3.000 комада“, каже Золтан Варга из Телечке.

Иако нема сталне госте, породица Варга је своје газдинство регистровала и за туризам, јер је то једини легалан начин да продају гушчије производе.

„Све морамо сами ручно да припремамо – и кљукање, и клање, и све остало. Све сами вакуумирамо пошто немамо кланицу где бисмо могли да предамо живе гуске које би биле прерађене у кланици“, објашњава Моника Варга.

Ексклузивни престонички ресторан месечно потроши око 10 килограма гушчије џигерице. Увезе је углавном из Мађарске, за 40 одсто вишу цену од оне у Србији.

„Да бисмо заштитили наше домаће произвођаче као што то раде у земљама Европске уније, потребно је под хитно донети правилнике о такозваној кућној производњи традиционалних производа и омогућити кроз правилнике нашим малим произвођачима да могу своје производе да продају угоститељским објектима“, каже агроекономиста Милан Простран.

Угоститељски објекти који прате светске гастрономске трендове, 90 одсто намирница откупе директно од пољопривредника.

„Што се тиче воћа и поврћа, то напредује. Мала газдинства нам то доносе, значи директно од произвођача добијамо, а што се тиче меса, успели смо само једну врсту меса да набавимо за ресторан“, истиче председник Асоцијације шефова кувара Србије из ресторана „Мадера“ Зоран Стевановић.

Да би храна произведена на малим породичним газдинствима брже и у већој количини стигла до гостију престоничких ресторана, њен пут мора да буде поплочан новим правилима Министарства пољопривреде.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *