06.06.2016., Танјуг

Oко jедне трећине од укупне количине хране у свету се поквари или баци док се транспортуjе са места на ком jе произведена до места где се конзумира, а чиjа jе вредност до 940 милиjарди долара годишње на глобалном нивоу, процењуjе Oрганизациjа Уjедињених нациjа за храну и пољопривреду (ФAO).

hrana_bacanjeБAРСEЛOНA – Oко jедне трећине од укупне количине хране у свету се поквари или баци док се транспортуjе са места на ком jе произведена до места где се конзумира, а чиjа jе вредност до 940 милиjарди долара годишње на глобалном нивоу, процењуjе Oрганизациjа Уjедињених нациjа за храну и пољопривреду (ФAO).

Нови глобални стандард за мерење губитка и бацања хране помоћи ће земљама и компаниjама да поjачаjу напоре за ефикасниjе складиштење, транспорт и конзумирање хране, саопштили су данас креатори овог стандарда, преноси „Tомсон Роjтерс фондациjа“.

Стандард jе први сет међународних прописа и обавеза пословних субjеката, влада и других организациjа да извештаваjу о мерењу и управљању губицима и бацањем хране у циљу смањења те поjаве, навели су аутори стандарда.

Oви напори треба да резултираjу усмеравањем вишка хране ка око 800 милиона потрхрањених људи широм света, и смањењем емисиjе штетних гасова коjа настаjе из остатака непоjедене хране, а коjа у укупним климатским променама доприноси са око 8,0 одсто.

„Jедноставно нема разлога да се толико хране губи и баца“, каже Eндрjу Стир, председник Светског института за ресурсе, коjи jе руководио израдом стандарда.

„Сада имамо моћан нови алат коjи ће помоћи владама и компаниjама да уштеде новац, заштите ресурсе, и обезбеде да већи броj људи добиjе храну коjа им jе потребна“, навео jе Стир у саопштењу.

Често компаниjе, државе или градови немаjу довољно информациjа о томе колико, зашто и где jе уклоњена храна из ланца снабдевања. Tакође дефинициjе губитка хране и прехрамбеног отпада варираjу, због чега jе тешко вршити поређења, наводи се у документу о новом стандарду.

Паскал Греверат, потпредседник Нестлеа за одрживост животне околине, истиче да jе таj прехрамбени див тестирао стандард за мерење губитка свежег млека у свом ланцу снабдевања у Пакистану, где набавља млеко од преко 100.000 пољопривредника.

Захваљуjући цистернама-хладњачама у селима и расхладним системима коjи се користе током транспорта, утврђено jе да растур износи само 1,4 одсто, показао jе нови међународни стандард, док jе национални просек у тоj земљи изнад 15 одсто.

У земљама с ниским приходима, већи проблем представља губитак хране, jер jе њено кварење присутно већ на почетку вредносног ланца – током жетве или складиштења, затим током транспорта и прераде. Mеђутим, то што продавнице и потрошаци у богатиjим земљама бацаjу храну у смеће – jош jе горе.

Заговорници стандарда, коjи jе покренут на форуму Глобални Зелени Раст (Глобал Греен Гроwтх форум) у Kопенхагену, надаjу се да ће владе усвоjити праксу мерења растура и бацања хране у складу са новим циљевима одрживог развоjа.

Oни се такође залажу за то да се бацање хране преполови до 2030. године, као и да се до тог датума смањи и растур намирница, пише „Tомсон Роjтерс фондациjа“.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *