08.06.2016., Политика , Јелица Антељ

Фитосанитарна инспекција у овогодишњем роду јагода није пронашла остатке пестицида, а проблема није било ни са увозним воћем и поврћем које контролишу на граници

hrana_zdravaФитосанитарна инспекција Министарства пољопривреде и ове године редовно контролише квалитет воћа и поврћа и према досадашњим резултатима анализа на домаћем тржишту и на граници – разлога за бригу нема. Јагоде су већ контролисане и ни у једном узорку нису пронађени остаци пестицида.

Тренутно контролишу трешње, вишње, нектарине, брескве и кајсије, а резултате ће имати ускоро. Ни у редовним граничним контролама увозног воћа и поврћа од почетка године – није било ниједне неправилности.

Ненад Милојевић, начелник Фитосанитарне инспекције, каже да ове године планирају да контролишу око 2.500 узорака што је, сматра, довољно да бисмо имали увид у квалитет хране на тржишту.

– Роба се контролише на исти начин без обзира да ли је реч о оној која се продаје код нас или иде у извоз. Већ четири године на исти начин контролишемо пољопривредне производе, а план о броју и динамици контрола влада усваја сваке године – каже Милојевић за „Политику”.

Током 2015. године анализирано је око 2.100 узорака воћа и поврћа, с тим што је нешто већи проценат контрола на домаћем тржишту у односу на анализе робе која се увози. Наш саговорник каже да је на домаћем тржишту код један одсто узорака утврђена концентрација пестицида већа од дозвољене, а инспекција их је пронашла у узорцима малина, купина, брескви и кајсија.

– Највише проблема било је са јужним воћем, лимуном, поморанџама и мандаринама у којима су пронађене повећане концентрације средстава за заштиту биља које се користи приликом складиштења како не би дошло до труљења. Око 23 пошиљке или шлепера, углавном из Турске и Грчке, враћени су са границе. Том приликом доносимо решење о враћању пошиљке или се увозник одлучује да је уништи на територији Србије. Тада је неопходно добијање дозволе Министарства за заштиту животне средине уз чију се сагласност и решење инспекције роба уништава – каже Милојевић.

Прошлогодишњи подаци показали су да су неправилности утврђене тек у два одсто контролисане робе, што каже није алармантно и може се држати под контролом. За потрошаче који ових дана у медијима слушају доста непроверене информације о томе како је тржиште преплављено робом сумњивог квалитета, из Фитосанитарне инспекције поручују да њихови резултати са терена не указују на то.

– Свака пошиљка, која се увози у Србију, мора да има одговарајућу лабораторијску анализу која је прати и по Закону о безбедности хране сваки увозник, односно онај у ланцу производње или промета хране, мора да обезбеди услове да храна буде безбедна. Уз то, ради се и процена ризика, па увозник који је, на пример, приликом контроле имао проблематичну робу, спада у ризичне, те се приликом сваког следећег увоза он контролише – каже начелник Фитосанитарне инспекције.

Према мишљењу проф. Миладина Шеварлића постоји више разлога што се сваке године у ово време, када стиже прво сезонско воће и поврће, у јавности појављују сензационалистички текстови о лошем квалитету производа које купујемо.

– Појединачни случајеви у којима се појављују несавесни произвођачи бацају сенку на домаћу пољопривреду. Са једне стране имате недовољно образоване пољопривреднике за коришћење средстава за заштиту биља. У Србији данас постоји 31 пољопривредни саветодавни центар у коме је мање од 300 стручњака који могу да помогну пољопривредницима и упуте их у све нејасноће када је реч о употреби пестицида, док је некада њих 700 обављало овај посао – каже Шеварлић и додаје да би надлежна инспекција требало да узоркује више производа на кванташким и зеленим пијацама и да строго кажњава оне произвођаче који продају робу проблематичног квалитета.

Наш саговорник каже да Србија има и велики проблем са употребом недозвољених средстава за заштиту биља, попут оних за брзо зрење који се користе у производњи парадајза. Многи произвођачи, каже Шеварлић, купују средства за заштиту биља на црном тржишту, а неки своје воће и поврће највише третирају управо у ово време када се на раном воћу и поврћу може остварити екстрапрофит.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *