17.06.2016., РТС

За годину дана, колико се примењује Закон о преджетвеном финансирању, а који омогућава да будући род буде залог за кредит, потписано је свега 15 уговора. Док финансијери тврде да ратари нису довољно упознати са законом, надлежни су задовољни интересовањем јер је Србија прва у Европи која је ратарима обезбедила такав начин финансирања.

zetva_finansiranjeИако сада могу уместо хипотеке на кућу, механизацију, имање, као залог за позајмицу да ставе оно што ће тек пожњети, ратари, бар за сада нису претерано заинтересовани.

„Не верујем да је неповерење код пољопривредника. Мислим да је више незнање и самих пољопривредника, организатора, финансијера производње“, сматра Душко Мијић из пољопривредне задруге „Агроном“ из Пивница код Деспотовца.

Од 15 регистрованих уговора, 13 је потписала Пољопривредна задруга „Агроном“.

Они су ратарима позајмили новац за куповину нафте, репроматеријала, семена, а дугове ће почети да наплаћају већ за неколико дана када почне жетва пшенице.

„То је за нас солидан број. Прво да видимо како ћемо проћи јер не би хтели ни своју ликвидност да угрозимо, да идемо грлом у јагоде. Оптеретили смо усев, оптеретили смо и парцелу да не може да промени културу коју сеје… Ми сами можемо датумом доспећа уговора да уђемо у парцелу и да скинемо тај усев и да наплатимо трошак услуге за скидање тог усева“, каже Мијић.

Двоцифрен број уговора и позајмице од укупно 420.000 евра, солидан су почетак и за надлежне.
Милица Јевтић из Министартсва пољопривреде каже да могу бити задовољни овим резултатом, с обзиром на то да банке још увек нису ушле у овај систем.

„Наравно, банкарско пословање захтева одређену процедуру, увођење једног новог кредитног производа. Банке су изразиле интересовање“, каже Јевтићева.

Да би подстакли интересовање пољопривредника за овај начин финансирања, Уједињене нације и Светска банка дале су милион евра. Најављују нова улагања.

Координатор ФАО-ЕБРД пројеката у Србији Милош Миловановић истиче да је овај начин финансирања апсолутно тржишно одржив, што значи да не захтева никакве државне субвенције.

„Ови закони у суштини пребацују тежиште финансирања са јавног сектора, Министарства пољопривреде или другог државног органа, на приватни сектор“, објашњава Миловановић.

Преджетвено финансирање, сматрају стручњаци, добра је алтернатива за све оне којима аграрни буџет и државне субвенције нису довољни.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *