22.06.2016., Дневник , Д. Урошевић

Европа би ускоро могла да забрани употребу глифосата у пољопривреди, а то би значило и протеривање тоталних хербицида с њива, али посредно и удар на ГМО и мултинационалну компанију Монсанто која је глифосате и лансирала на светско тржиште.

glifosat-zabranaЕвропски пољопривредници тренутно пажљиво прате вести из Брисела. Јер, крајем јуна истиче дозвола за коришћење глифосата. То би могло да значи да, после прелазног периода, овај хербицид за сузбијање корова више неће бити прскан по њивама у Европској унији.

У одбору 28 држава ЕУ још није формирана квалификована већина за одобрење даљег коришћења глифосата. Страхује се да тај пестицид угрожава људско здравље. Међународна агенција за истраживање канцера (ИАРЦ) га је прошле године сврстала у отровне материје, а и извештаји лекара подстичу скепсу. Европска агенција за безбедност животних намирница (ЕФСА) сматра да глифосат, ако се користи према упутству, не представља опасност по здравље.

Глифосат је најбоље продаван пестицид на свету. Посебно је омиљен у пољопривреди. Само 15 до 20 одсто конвенционалних пољопривредника широм Планете га не употребљава, баш као ни узгајивачи био-култура. Разлог: ово средство врло ефикасно уништава коров. Биљке примају отров преко стабла и листова и – умиру.

На тај начин се уништава нежељено растиње на пољима. За пољопривреднике, употреба глифосата значи пре свега – мање рада. Јер, механичко, машинско уклањање корова алаткама је напорно и одузима много времена.

Када би глифосат био забрањен, фармери би опет морали да уклањају коров механички – као што се то радило пре неколико деценија.

Професор новосадског Пољопривредног факултета др Стеван Маширевић каже за „Дневник” да би забрана глифосата имала економске последице по пољопривреду јер би поскупела производњу, док би с друге стране еколошке последице биле позитивне.

Др Маширевић истиче да глифосат код нас користи више од половине пољопривредника, јер је веома ефикасан за сузбијање корова у свим усевима. Користи се обично после сетве, а пре ницања тако да када усев никне има максималне услове за раст и развој јер корова на њиви више нема.

„У основи, пољопривреда може без глифосата“, каже Хела Келенбек са Института Јулиус Кин (ЈКИ). Прошле године, Немачки институ за истраживања је изнео своју процену ситуације до које би могло да дође ако се забрани глифосат.

Према том истраживању, у немачкој пољопривреди уништавање корова без глифосата „не би било у свакој варијанти прескупо“, а под повољним околностима би чак могло да доведе „до идентичних или чак бољих резултата“. У многим случајевима би, међутим, било и обрнуто, „посебно када би под неповољним околностима земљиште требало обрађивати у више наврата“.

ЈКИ преноси да за глифосат нема хемијских алтернатива; „други хербициди су екотоксиколошки лошије рангирани од глифосата“, каже Келенбек.

У комерцијалној употреби хербициди на бази глифосата који се сада могу купити на нашем тржишту и који се и користе на њивама су на пример: „раундап флеш„, „глифолк”, „килео”, „ураган систем”, глифос”, „глифосан”, „лимитатор” …

Милијарде у игри

Забрана глифосата, чија је годишња процењена продаја у свету око шест милијарди долара, биће од посебног интереса за Монсанто, компанију која га је изнела на тржиште под заштитним знаком „раундап” седамдесетих година. Управо је овај „раундап” пратилац ГМ соје, јер је она баш генетски и модификована да би била генетски отпорна на овај тотални хербицид.

Обичне биљке глифосатом морате да прскате после сетве, а пре ницања усева, док ГМ биљке можете и када никну и кад год хоћете, јер су отпорне.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *