29.06.2016., Политика, Ивана Албуновић

Од преговора са представницима ЕУ зависиће хоће ли домаћа млекарска индустрија моћи да рачуна на царинску заштиту и после 1. јула

protest_mlekoВлада Србије и даље је за преговарачким столом са представницима Европске комисије по питању продужетка, или укидања, прелевмана на увоз млека и млечних производе који су на снази до 1. јула.

Од исхода тих разговора зависиће хоће ли домаћа млекарска индустрија моћи да рачуна на царинску заштиту и у наредних шест месеци. Уколико се то не догоди, тврде произвођачи, Србију би могли да преплаве европски вишкови јефтиног млека што би довело у питање опстанак домаће производње.

Да ли је реално очекивати да ће ЕК (када се сада већ пита) напрасно променити мишљење и дати зелено светло за продужетак прелевмана који су уведени пре више од годину дана? Познато је до сада није била благонаклона и да је Србија више пута јавно упозорена да поштује одредбе ССП-а и „одблокира” увоз.

Како за „Политику” каже добро обавештени извор близак кабинету премијера, наша тренутна позиција није завидна али се сви надају позитивним резултатима. И поред тога што нам је посредно предочено да би одговор Брисела на продужетак прелевмана могао да изазове контрамере – укидање повластица за увоз сезонског воћа из Србије на тржиште Европске уније.

– Ми имамо своје добро утемељене аргументе и став владе је да постоји оправдан разлог да задржимо прелевмане и тако заштитимо домаћу индустрију. Тим пре што ми нисмо зауставили увоз млека и млечних производа из ЕУ. Напротив, од увођења прелевмана, он је у порасту, а не у паду. Мислим да је до сада највећи проблем била лоша комуникација јер су неке одлуке доношене у последњем моменту и без икакве консултације са ЕУ – каже наш саговорник додајући да је представницима ЕК јасно да Србија, која има аранжман са ММФ-ом, није у могућности да повећа подстицаје произвођачима млека из ограниченог аграрног буџета, као што државе Уније могу и чине.

Са друге стране, улог је превелики – коцкамо се са 325 милиона евра колико се процењује да вреди извоз смрзнутог и свежег воћа у ЕУ. Због тога, наводно, покушавамо да ЕУ понудимо неку врсту компензације и скинемо царине на неке индустријске производе који нису из сектора пољопривреде и који су мање значајни за Србију.

Званичан одговор о току преговора са ЕК јуче нисмо добили у Министарству пољопривреде. Представници млекарске индустрије Србије недавно су апеловали на владу да задрже заштитне мере за увоз млека и млечних производа.

– Већ годину и по дана бавимо се овом темом што је допринело да млекарска индустрија остане на ногама. Производња је у 2015. години повећана за 0,5 одсто, у односу на годину раније, на шта је значајно утицала заштита тржишта. Надам се да ће прелевмани остати на снази у супротном производња млека ће бити угрожена – каже Живанко Радованчев, директор зрењанинског „Млекопродукта”. Нада се, додаје, да ће за нову владу питање опстанка млекарске индустрије бити међу првим тачкама дневног реда.

Став млекарске индустрије је да је неопходно задржати постојећи режим заштитних мера и да су данас ти разлози јачи него пре годину дана (када је заштита уведена) јер је цена млека у ЕУ још нижа него у истом периоду прошле године. Европски произвођачи су, истиче наш саговорник, и поред наше „антидампинг” заштите данас конкурентнији са ценом млека. Групација млекарске индустрије ПКС недавно је упозорила да би губитком домаће сировине тржиште постало зависно од увоза млека и млечних производа.

На европском тржишту, последњих годину и по дана, постоје огромни вишкови млека, а цене су рекордно ниске. За две године цена је пала за око 35 одсто. До тога је дошло због укидања квота у млекарству али и блокаде руског тржишта за европске произвођаче. Уколико укинемо прелевмане европски вишкови би, како тврде, буквално преплавили наше тржиште. Управо то се догодило у Хрватској која је неприпремљена ушла у ЕУ, а данас увози готово половину сировог млека за домаће потребе.

– Ми смо већ изложени већој конкуренцији и имамо мању заштиту по ССП-у него што су Хрвати имали када су ушли у ЕУ и зато сматрам да не би могао да нам се догоди такав сценарио – сматра Радованчев.

У Србији има око 20.000 фарми које се баве производњом млека, а годишњи откуп је око 900 милиона литара. Укидање прелевмана најтеже би поднели велики системи.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *