02.07.2016.,  Дневник , Љ. Малешевић

У готово свим омладинским задругама тренутно је највише понуда за запошљавање сезонских радника у пољопривреди, али је интересовање веома мало: само у новосадским има око 400 таквих слободних радних места, а заинтересовани се могу пребројати на прсте једне руке. Већ неколико година пољопривредници у Војводини не могу да нађу сезонске раднике јер млади, због мале зараде – а она се креће од 1.200 до 1.500 динара дневно – као и тешких услова рада, заобилазе те послове.

sezonski-radniciДа је тешко наћи сезонске раднике за брање вишања, трешања, кајсија, бресака, јабука, крушака сведочи и Илија Тешић из Ечке, коме и ове године недостаје десетина радника.

– Младима је 1.200 динара дневно мало – каже Тешић. – Посао није лак па и кад имам млађих сезонаца, то су обично они са села кои су навикли да раде, али њих је све мање у провинцији. Млади из градова пре свега се стиде да дођу, проблем су им и путовања до воћњака и тежак рад. Невероватно је да нам као сезонци дођу старији људи из Врања, а ови који су ближе и имају снаге – седе код куће.

Процењује се да на сезонским пословима у пољопривреди у Србији годишње буде ангажовано око 100.000 људи, од чега око 80 одсто ради у сивој зони. Потпредседник Управног одбора НАЛЕД-а Бранислав Недимовић  истиче да се кроз нови законски оквир мора решити питање сезонских радника у пољопривреди, али и другим областима. Он објашњава да у постојећим прописима постоји инструмент који регулише ангажовање сезонских радника, али да је због великог броја бирократских процедура, послодавцима лакше да их не користе, односно заобилазе.

– Тако, рецимо, за тродневни посао брања јабука послодавац сезонца мора да пријави у Фонд ПИО на почетку тог посла и да га ођави на крају, што га излаже трошку два пута у седам дана – истиче Недимовић. – Осим тога, најчешће се ради о фирмама које су ван седишта локалне администрације, што такође ствара додатни трошак. Због тога су све стране у незавидном положају: радници нису пријављени и немају здравствену заштиту, послодавци су у црној зони, а држава ништа не добија у буyет.

Због тога је НАЛЕД покренуо иницијативу за доношење новог закона који би регулисао ту област, а његова решења темеље се на систему ваучера. Недимовић каже да „не треба измишљати топлу воду” јер ефикасно решење већ постоји у Хрватској, где послодавац унапред купује ваучере, које потом, по обављеном послу, лепи на уговор о ангажовању сезонског радника.

– Уз то, радник на основу тог уговора, осим што је правно заштићен, може да упише и свој стаж. За доношење таквог закона, осим процедуралних ствари, потребна је и политичка воља. Закон може бити спреман у октобру-новембру, а до краја године може бити усвојен, што значи да би цео систем запошљавања сезонских радника могао функционисати већ у следећој пољопривредној сезони – каже Недимовић.

Здравствено осигурање

Ваучери за сезонске раднике би, уколико би били као они у Хрватској, осим што би омогућили право на здравствену заштиту и пензијско осигурање, штитили раднике и од повреда на раду, које су честе у воћњацима и на њивама.

У исто време, они би добродошли и послодавцима, који онда не би били принуђени на то да раде у сивој зони или да два пута недељно пријављују и ођављују сезонце или да имају проблема када они после једног дана напусте посао. На крају, корист од ваучера за сезонце има и држава јер део доприноса за ангажовање радника у воћњацима, повртњацима или на грађевини сливао би се у државни буџет.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *