05.07.2016., Новости

Стручњаци и пољопривредници подржавају одлуку Новог Бечеја о заплени усева са узурпираних њива. Процене указују на то како се нелегално обрађује и више стотина хиљада хектара земље

zemlja_uzurpatoriТРЕБАЛО би да то ураде и остали, па нико више не би сејао на државним или туђим њивама… Овако одлуку општинских власти Новог Бечеја да са парцела у државном власништву „скину“ род пшенице и кукуруза оцењују пољопривредници и стручњаци. А тим стопама кренули су и у Сомбору и Иригу и другим војвођанским оштинама, које имају много више нелегално запоседнутих парцела. Неки аграрни стручњаци процењују да је чак половина земљишног фонда у нелегалном поседу!

Одборници Скупштине града Сомбора донели су одлуку о скидању са око 2.000 нелегално запоседнутих хектара под пшеницом. Члан Градског већа задужен за пољопривреду Јован Кеча казао је да је одлука била неопходна јер је жетва већ почела. Општина Ириг прва је сремска општина која је почела да скида такву летину. Жито са око 200 хектара који нису излицитирани већ је пожњевено.

– Прво смо на огласној табли у општини истакли да се јаве људи који нису платили закуп, затим смо огласили да тражимо комбајнере и складишни простор, и после свих тих мера, почели смо са жетвом хлебног зрна – каже Стеван Казимировић, председник Општине Ириг.

Пољочуварска служба је даноноћно обилазила парцеле под пшеницом од 15. јуна, како се узурпатори не би тајно прикрали на њиву и обавили жетву.

– То су две парцеле, једна од 98 хектара и друга од 28. Радило је укупно шест комбајна. Укључили смо све сви, и чланови Општинског већа и ја. Обавестили смо и полицију, јер је било претњи од узурпатора, али све се добро завршило – каже први човек општине.

Пшеница која је скинута налази се у складишту у Сремској Митровици. По закону, лице које је неовлашћено користило може да је преузме, али да пре тога плати закуп земљишта и трошкове жетве, у супротном локална самоуправа је продаје и новац уплаћује на рачун отворен за закуп државног земљишта.

У целој Србији, како се процењује овакве, нелегално запоседнуте земље је више стотина хиљада хектара. Бранислав Гулан, из Академијског одбора за село Српске академије наука и уметности, каже да у нашој земљи има око 5,21 милиона хектара пољопривредног земљишта. Од тога, обрадива су 4,2 милиона хектара.

– Према последњем попису из 2012. године, званично се обрађује 3,35 милиона хектара. Близу милион хектара се не обрађује, односно налази се у парлогу. Држава у свом власништву има око 830.000 хектара, од којих у Војводини око 80 одсто. Неке процене иду и до тога да половина овог земишта – узурпирана.

Прецизан податак, међутим, нико не може да да. Али сигуран сам да се то у општинама јако добро зна и да је потребна само добра воља да се тај проблем реши – каже Гулан.

Сличан став по питању добре воље има и Ђорђе Бугарин, аграрни аналитичар и дугогодишњи секретар Удружења пољопривреде Привредне коморе Војводине.

ЗАКОН ЈАЧЕГ

– ДО ПРОБЛЕМА би могло да дође због тога што је Влада Србије донела одлуку којом се, практично, омогућује нелегалним корисницима да, практично, легализују закуп – указује Бугарин. – Овим се, практично, легализује „закон јачег“, а то никако није добар сигнал пољопривредницима…

– Поздрављам сваку одлуку која иде у правцу наплате од узурпатора државног земљишта – јасан је Бугарин.

ПРОДАЈУ ДРЖАВНУ ЗЕМЉУ

УЗ узурпацију, Гулан указује и на проблем продаје државног земљишта, која је законом забрањена.

– До ње је дошло кроз приватизацију пољопривредних комбината у Србији, у приватне руке прешло је на стотине хиљада хектара – огорчен је Гулан. – Само у Војводини на тај начин је отуђено око 500.000 хектара обрадиве земље. Земљиште је продавано приватним лицима најчешће кроз приватизацију пољопривредних комбината, када је уз мали проценат друштвеног капитала – обично у виду зграде и само дела земљишта које су комбинати куповали – продаван и део земље у државној својини.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *