29.07.2016., Новости , Д. Маринковић

Раст цена „живе ваге“ товљеника преселио се и у ценовнике у нашим месарама и супермаркетима. Произвођачи: Свиња има довољно, не треба увоз. И пре поскупљења промет меса се смањио за 10 до 15 процената

meso_skupljeСВЕЖЕ свињско месо поскупело је ове недеље у просеку 30 одсто, па крменадла код неких прометника кошта 480, а свињски бут је достигао 530 динара за килограм. Српски кланичари то правдају скоком цене товљеника која је достигла европски просек, због слабије понуде свиња на тржишту. Питање дана је, кажу, када ће за исти постотак да се повећа и цена месних прерађевина.

Протеклих дана „жива вага“ свиња порасла је 30-50 динара по килограму, зато што је смањена понуда на тржишту. Тако су фармерима плаћали и до 185 динара за килограм, а уколико се тај вртоглави раст откупне цене настави, то би уздрмало цене меса и прерађевина у месарама и супермаркетима. Потрошачи ће за месо морати да издвоје знатно више новца, али је проблем у томе што неће имати ко да га купи.

– И пре поскупљења, за 10 до 15 одсто била је мања тражња за свежим месом, а сада ће тек бити десеткован промет – истичу у великим трговинским ланцима. – Месо се продавало углавном на акцијским снижењима, и неминовно ће цене морати да се преиспитају, с обзиром на тренутну куповну моћ потрошача.

У ситуацији када се најављује даљи раст цена, потрошачи ужурбано купују, што краткорочно доводи чак и до ефекта раста продаје. После таквих ситуација, међутим, обавезно следи дужи период у коме се бележи пад продаје.

– Имамо свој узгој, своју фарму, и никада нисмо увозили месо – каже Оливера Ћирковић, пи-ар менаџер „Универекспорта“. – Баш из тих разлога, у тренуцима ниских цена свињског меса, због увоза, ми смо бележили губитке пратећи тржишну цену, али нисмо одустајали од концепта да желимо само домаће месо из сопственог узгоја. У овом тренутку имамо најповољнију цене свињског меса на тржишту, 459 и 479 динара.

У Унији пољопривредних произвођача кажу да је цена товљеника већ достигла 200 динара, да свиња има сасвим довољно из домаће производње и да нема разлога за увоз. Велики кланичари, увознички лоби и трговци држе се изреке „боље увести него произвести“.

ШНИЦЛА КАО ПИЛЕ

Агроекономиста Милан Простран казао је да ће повећање цене живе стоке обезбедити опстанак узгајивача свиња у Србији. Потрошачи у Србији имали су „привилегију“ да у последњих неколико месеци купују свињско месо веома повољно и да је његова цена била скоро изједначена са живинским месом, што никако није логично. – Ово је добра вест за саме произвођаче свиња, који су до сада губили веома много на самој производњи – рекао је Простран.

– Кланичари немају право да подижу цену меса у трговинама, јер су трговци и садашње цене формирали на основу откупне цене од чак 220 динара – каже, за „Новости“, Златан Ђурић, председник Уније пољопривредних произвођача. – Поједини месари, увознички лоби и трговински ланци хоће да зараде више него што зарађују сами примарни произвођачи. Последњих година остваривали су екстра-профит на свињетини са зарадом од сто одсто, на штету произвођача и потрошача. Нико се није бунио што су донедавно своје лагере пунили када је цена товљеника била 100 и 120 динара. Сељаци су тада правили милионске губитке. Сада када више нема јефтиног меса у ЕУ као раније, јер су све количине и огромне залихе меса преусмерене ка кинеском тржишту, траже да се поново „уграде“ у цену.

Ђурић наглашава да ће цена меса сигурно још „дивљати“, али и да држава мора хитно да реагује и преиспита постојеће марже у трговинама, које иду и до 40 одсто, као и да, уколико је потребно, интервенише из Републичких робних резерви.

ЉАЈИЋ: КРИВ ИЗВОЗ У АЗИЈУ

Министар трговине Расим Љајић изјавио је да је до повећања цене свињског меса у Србији вероватно дошло због мањка товљеника на домаћем тржишту и пласмана велике количине свињског меса на тржиште Азије:

– Европски фармери велике количине свињског меса пласирали су на тржиште Азије, пре свега на тржиште Кине, па је та појачана тражња утицала да расте цена свињског меса и на европском тржишту.

Како је рекао за ТВ Б92, Србија у власништву робних резерви има 37.000 товљеника, и ако пуна ценовна стабилност не буде установљена у краћем временском периоду, могуће су интервенције из тих резерви, али је истакао да Влада не жели да робне резерве буду учесник на тржишту.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *