03.08.2016., Политика, Ивана Албуновић

Откупне цене воћа и житарица у Србији испод очекивања. – Стручњаци објашњавају да су разлог велике светске залихе хране

kupinari_nezadovoljniКао што је премијер Вучић прижељкивао две добре јулске кише, због бољег рода кукуруза и већег привредног раста, тако су и многи купинари у Србији призивали град, јер су цене по којима су осигурали ово воће од непогода чак три пута веће него што им тренутно нуде откупљивачи.

За килограм купине добијају 30 или 40 динара што је кажу недовољно да плате и бераче па ће већина њих ову сезону завршити у дебелом минусу. О прошлогодишњој цени од 100 или 120 динара могу само да маштају и поред тога што су и род и квалитет воћа ове сезоне били одлични. Иако су за њих главни кривци за овакву ситуацију хладњачари, за које кажу да се уцењивачки понашају према произвођачима, стручњаци напомињу да је разлог дебакла на тржишту купина вишак овог воћа заостао из прошле сезоне.

Ово је само један у низу примера који указују да на тржишту воћа и житарица у Србији ове сезоне има много нелогичности. Стиче се утисак да закон понуде и тражње нема много утицаја на формирање цена. То се види и по цени малина чији је род преполовљен у односу на 2015. годину док су откупне цене остале практично на нивоу прошлогодишњих или су само за нијансу више. Стручњаци међутим истичу да економска логика и те како постоји. Како објашњавају цену диктирају велики инострани купци које не занима да ли је нама род подбацио или не. Кажу да светско тржиште не зависи само од дешавања у Србији иако смо ми највећи произвођачи.

– Наши хладњачари нису знали шта ће се догађати са малином. На почетку су давали 150 динара, али када је кренуо већи откуп и када су видели да је прилив воћа мањи подигли су цену. Али домаћи произвођачи нису остварили очекиване приносе. Велики инострани купци, који годинама купују од нас, неће сада откупити то воће по драстично вишим ценама зато што је нама подбацио род већ ће се окренути другим производима – каже добро упућени познавалац тржишта који је желео да остане анониман. Додаје да из тог разлога извозници не могу сада да траже пет евра за килограм малина ако је стандардна цена 2,3 до 2,5 евра или чак 2,1 колико су ово воће ценили у Бугарској.

– Ту цену не само да нико не би платио већ би се довели у питање и дугогодишњи уговори са страним купцима и могућност даљег пословања. Толеришу се само мале осцилације. Реалност је цена коју крајњи купац хоће и може да плати и према томе се одређују наши извозници – објашњава наш саговорник.

Слична ситуација је и на тржишту житарица – произвођачи пшенице у години историјског рода не могу да обезбеде пласман по цени већој од 15 динара по килограму. Према прогнозама агроекономских аналитичара ништа боље неће проћи ни произвођачи кукуруза јер су светске залихе већине житарица увелико превазишле потребе. Истовремено, смањује се и БДП у земљама у развоју, које су биле велики потрошачи, што доводи до пада куповне моћи. Све иде ка испуњењу прогноза Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО) да свет, у наредној деценији, очекују релативно стабилне (ниске) цене хране. Пре свега житарица, уљарица, и неких врста меса. Због тога већ увелико апелују да Србија мора да се окрене другим културама за којим влада већа потражња и чије су цене стабилније.

– Ово су нажалост реалне цене житарица које су од 2009. енормно порасле и то је било неодрживо. Сада се све враћа у нормалу и ко год је то пратио могао је да предвиди да ћемо се дугорочно суочити са падом цена – каже Живков. Код кукуруза је, рецимо, последњих месец, два дана у једном тренутку забележен благи раст цена кукуруза на око 18 динара по килограму. То се догодило јер је Бразил имао лошу годину доста је извезао на почетку сезоне па је чак у једном тренутку био и увозник. Тај поремећај се са новом жетвом стабилизовао и тренутно је цена кукуруза практично на нивоу пшенице.

– Мислим да ће и цена кукуруза бити врло разочаравајућа. Али чак ни то више није питање. То што ми продамо милион и по тона није практично ништа наспрам великих трговаца који праве уговоре на много веће количине. Као што је, рецимо, Украјина која одједном договори извоз од пет милиона тона. Не би уопште чудило да дође време да ми уопште не можемо ни да извеземо кукуруз – сматра Живков.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *