06.08.2016., РТС

У години у којој је пшеница добро родила, што је додатно смањило њену цену, поставља се питање хоће ли бити места где ће моћи да сачека боље тржишне услове. Због малверзација у систему јавних складишта, држава је пооштрила критеријуме за лиценцирање, па је број заинтересованих приватних силоса за улазак у овај систем спао са десетак на тек неколико.

javna_skladistaУ години у којој је пшеница добро родила, што је додатно смањило њену цену, поставља се питање хоће ли бити места где ће моћи да сачека боље тржишне услове. Због малверзација у систему јавних складишта, држава је пооштрила критеријуме за лиценцирање, па је број заинтересованих приватних силоса за улазак у овај систем спао са десетак на тек неколико.

Пољопривредници траже да им држава обезбеди 70 уместо 40 посто новца колико сада враћа онима који улажу у складишта на сопственим газдинствима.

Систем јавних складишта није положио испит, кажу пољопривредници. Силоси у Великој Плани и Руми су превише удаљени од већине фармера. Њихова удружења кажу да, и када је било довољно силоса у систему јавних складишта, углавном нису пословали фер.

„Формирају своју цену и дају нам колико хоће, ако не прихватимо они нам одбијају један посто улаз један посто излаз и ту су још многи одбитци. Када имамо своја складишта ми држимо своју робу и тражимо за ту робу коју хоћемо цену ако можемо да остваримо ту цену продајемо ако не можемо не продајемо“, каже пољопривредник Јовица Јакшић.

И на месту са кога се прати род и трговина житарицама, чује се да постојећи систем јавних складишта није подстицајан за ратаре.

„Мислим да би држава требало да предузме мере да суфинансира изградњу нових силосних капацитета у крајњој линији како је то урадила администарција АП Војводине која је то најавила од следеће године да суфинансира изградњу нових силосних капацитета“, каже Жарко Галетин из Продуктне берзе Нови Сад.

У Одбору за пољопривреду Скупштине Србије предлажу и овакво решење.

„Има још једна добра идеја, да складишта на која држава има хипотеку буду на одређен начин доступна пољопривредницима који би требало да се удруже у неку врсту ортачких удружења или задруга да на такав начин у сезони користе та складишта и да не буду предмет грубог черупања“, каже председник Скупштинског одбора за пољопривреду Маријан Ристичевић.

Ристичевић објашњава да није заказао систем већ контроле надлежних инспекција.

Заједно са системом јавних складишта, држава је 2009. основала и компензациони фонд. Идеја је била да пољопривредницима надокнади штету у случају да до ње дође. Ипак већ две године од оснивања у фонду је дошло до проблема. Не само због нерешеног правног статуса већ и због бројних малверзација.

До злоупотреба је долазило тако што су поједини власници великих силоса другим фирмама у њиховом власништву издавали робне записе. Гаранцију о одређеној количини жита коју нико није контролисао а на основу које су од банака добијали кредите и до неколико милиона евра.

Будући да кредити нису враћени а да је роба из силоса продата трећем лицу, на одговорност је позван компензациони фонд, односно држава, која сада треба да исплати банке, па је овај случај покренула пред судом.

У скупштинском одбору за пољопривреду кажу да су овакви уговори укинути на њихову иницијативу.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Предходни чланак
«
Следећи чланак
»