16.08.2016, РТС

Чак пет дана раније него претходне године, човечанство је потрошило годишњи буџет природних ресурса, поручила је међународна истраживачка организација Мрежа за глобални еколошки отисак (Global Footprint Network), која покушава да промени начин на који свет управља природним ресурсима и реагује на климатске промене.

земља-300Дан еколошког дуга који је ове године дошао већ 8. августа, означава датум када је људска годишња потрошња природних ресурса прекорачила оно што Земља може обновити у једној години. То се догађа зато што у атмосферу емитујемо више угљен-диоксида него што га наши океани и шуме могу апсорбовати, исцрпљујемо залихе рибе и сечемо чуме брже него што се оне могу обновити и поново израсти.

Управо је то оно што WWF, Светска организација за природу, која је партнер Глобал футпринт нетворка, настоји да спречи спровођењем пројеката заштите река, шума и мора, као и позивањем грађана да бирају одрживе производе из рибарства.

Емисија угљен-диоксида најбржи је растући фактор прекомерне потрошње и чини чак 60 одсто од укупног еколошког отиска човека. Еколошки отисак подразумева људске потребе за свим природним ресурсима – водом, храном, ваздухом, енергијом.

Ако желимо да постигнемо задате циљеве климатског споразума, који је у децембру 2015. године у Паризу усвојило готово 200 земаља, емисије угљен-диоксида мораће значајно да се снизе и доведу до нуле до 2050. године. То захтева нови, односно другачији начин живота на нашој јединој планети.

„Такав начин живота носи бројне предности, а како би га постигли, биће потребно много труда“, рекао је Матис Вацкернагел, суоснивач и извршни директор Глобал футпринт нетворка. „Добра вест је да је са тренутном технологијом то ипак могуће и да је дугорочно финанијски повољно, с великим користима које премашују трошкове. То ће подстаћи растуће секторе попут обновљивих извора енергије, а смањити ризике и трошкове повезане са утицајем климатских промена на неадекватну инфраструктуру. Једино што нам је за то још потребно је више политичке воље“, истакао је Вацкернагел.

Највиши еколошки отисак у нашој региону има Словенија, чак 5,8 гха (глобални хектар). Следи је Хрватска са 3,9 гха, те Босна и Херцеговина са 3,1 гха. Најмањи отисак има Србија – 2,8 гха. Према WWФ-овом Извештају о стању планете, све земље нашег региона живе ван могућности својих природних ресурса, а најновији Извештај о стању планете биће објављен 27. октобра.

Срећом, неке земље прихватају изазов. Костарика је на пример у прва три месеца 2016. године чак 97 одсто своје електричне енергије произвела из обновљивих извора. Португал, Немачка и Велика Британија такође су достигли нове нивое употребе обновљивих извора енергије, док је влада у Кини осмислила план за смањење потрошње меса код својих грађана за 50 одсто, што ће емисије угљен-диоксида из кинеске сточарске индустрије смањити за једну милијарду тона до 2030. године.

Свако од нас има моћ да промени свој живот. Како би радили у складу са историјским Париским споразумом, Глобал футпринт нетворк и њихових 25 партнера покренули су кампању за повећање ангажмана јавности с циљем истицања важности очувања природних ресурса на одрживој планети, у којој се људи и планета развијају.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *