27.08.2016., Новости

Домаћа зимница се све више продаје преко друштвених мрежа. Тегле нуде по цени од 300 до 900 динара, а испорука покрива читаву Србију

zimnica-preko-fejsaНЕКАД са „смедеревца“, па и из рерне електричног „колеге“, а сада са „Фејсбука“. Кроз градске вишеспратнице све ређе се шири мирис печених паприка, али зато курирске службе на кућне адресе испоручују пакете пуних тегли. Припрема ајвара све је уноснији бизнис широм Србије, а како се крећете ка југу, понуда расте. Додуше и цена. Домаћице и пољопривредна газдинства тегле омиљене српске зимнице нуде по цени од 300 до 900 динара.

Искусне куварице тврде да им у теглу ајвара оде најмање три килограма паприка. По тренутном ценовнику – најмање 240 динара. Али рачуници недостаје уље, зачини, амбалажа и пуно, пуно, рада.

Домаћу рецептуру прошле године су решили да уновче на Пољопривредном газдинству Дејана Миленковића у Нишу. И већ прве године продали чак 5.000 тегли. Ове очекују да ће испоручити најмање 10.000 „јединица“. Окитили су се и медаљом за квалитет Новосадског сајма.

– И сама сам била запослена мајка која није могла увек да стигне да направи ајвар, а то је традиционално, здраво јело – каже Љиљана Миленковић. – Ми га правимо без конезерванса и било каквих додатака. Кренули смо прошле године на једном „кубету“, малом шпорету. За ову смо набавили још један. Интересовање је изузетно. Сваки дан имамо испоруке, шаљемо и за Франкфурт. Бесплатна је достава за пакет од десет тегли и више на читавој териорији Србије. То је породични посао и нас петоро ради. Сада у сезони ајвара ангажујемо и четири жене које пеку и љуште паприке. Регистровали смо пољопривредно газдинство и све је легално. У Нишу смо покрили и синдикалну продају. У Новом Саду продајемо и на Футошкој пијаци.

Домаћинство из Лоћике, крај Рековца, сумњичавим купцима нуди и поклон пакет. За 500 динара шаљу две тегле од по 220 грама – једну благог ајвара и једну цепкане паприке. Обрачуната је и достава. Код њих је тегла од 720 грама 500 динара, једино је онај по „хроно“ рецептури 100 динара скупљи.
Убедљиво најповољнија понуда на интернету је оглас госпође из Зрењанина. Она за теглу ајвара, али и пинђура и ловачке салате, тражи 250 динара.

НЕ МОГУ ДА ПОСТИГНУ

ПРАВИ домаћи ајвар, са „лиценцом“ стиже са југа. Лесковчани су за свој рецепт 2012. године добили домаћи и међународни сертификат за производ са ознаком географског порекла имена. Миодраг Здравковић, председник удружења „Лесковачки ајвар“ каже да он и његове колеге немају проблем са пласманом већ са производњом робе. Јер, купци траже више него што они могу да направе.

– Један трговински ланац нам је тражио 70.000 тегли, али ми то у сезони, уз све остале купце, не можемо да постигнемо – каже Здравковић. – Производња је строго контролисана. Када се тако направи, ајвар не може бити јефтин, а његова цена би за 680 грама требало да буде бар седам евра. Јер, за толико је потребно и до пет килограма паприке.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *