29.08.2016., РТВ , Бранислав Угринов

Суботица – Овогодишња берба грожђа требало би да почне средином септембра. Година ће, по приносу, бити боља него претходне. Виноградари очекују добар род, али само на плантажама које нису уништене од пламењаче током јуна.

grozdje_prognozaБерба раних сорти грожђа на појединим виноградима у Војводини већ је почела, мада се интензивни радови очекују средином септембра. Прво би требало да почне берба шардонеа, али белог и црног бургундца, док ће у другој половини деветог месеца почети да се беру и остале сорте. Мада, не треба ни да се жури јер су ноћи дуже и хладније, па се шећери још увек накупљају, а киселине полако опадају.

„Није проблем ни да се сачека, што дуже буде зрење, тада код квалитетних сорти долази до изражаја на квалитету грожђа, а наравно и на квалитету вина“, рекао је Ђорђе Папрић, Пољопривредни факултет Нови Сад.

Ситуација на терену по Војводини је доста шаролика. На виноградима у средњем Банату почетком јуна пламењача је однела добар део рода, чак је било бојазни да ће виногради бити десетковани.

„Саветима стручњака успели смо да сачувамо род, бар 70 одсто квалитетног грожђа, тако да се надам да ћемо имати добру бербу и доста лепог грожђа“, нагласио је  Бошко Којичић, виноградар из Орловата.

Виноградари на северу Баната очекују солидне приносе. То значи да се надају много бољем роду него претходних година.

„Ове године имам разлога да будем задовољан, очекујем солидан принос. Година је доста добра, виноград је родио, тако да очекујем добре резултате“, рекао је Милосав Николин, виноградар из Иђоша.

Година је била захтевнија него лане што се тиче заштите винограда, али агротехничке мере нису примењене на време и правилно, што се одразило на већину плантажа.

„Није ништа страшно. Кише су биле обилне, честе, али није урађен довољан број третмана, па је дошло до појаве болести. То ће им бити наук за убудуће“, рекла је  Јелена Кљајић, Пољопривредна стручна служба Кикинда.

У Србији се налази више од 20.000 хектара под виноградима, знатно мање него некадашњих 100.000 хектара. Проблем је и што више од половине производње чине мали винари који још увек немају модерну технологију.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *